Kada neki stranac dođe u Zemlju izlazećeg sunca, prvo što primeti jesu neobične navike Japanaca.
- Čuvaju u tajnosti svoj datum rođenja. Japankama koje su rođene 1966. godine u svedočanstvo je upisivana 1965. ili 1967. godina. Smatra se da žene rođene u godini Plamenog Konja imaju rđav karakter.
- Ne vole brojeve 4 i 9. U bolnicama ne postoje sobe pod tim brojem, a često ni spratovi. Broj četiri si zvuči kao smrt, a broj devet, kju – kao mučenje.
- Ne znaju nazive meseca. U japanskom jeziku oni prosto ne postoje. Meseci se obeležavaju rednim brojevima. Jun je rokacu, šesti mesec.
- Ujutru idu unazad i tapšu. Takav vid razgibavanja razvija koordinaciju.
- Sigurni su da u vreme prehlade ne treba piti mleko.
- Hleb smatraju dodatkom osnovnom jelu. U restoranu će Vas pitati šta želite da izaberete, hleb ili pirinač.
- Stvari peru samo u hladnoj vodi. Radi uštede, mašine u Japanu ne zagrevaju vodu. I pored toga računi za struju nisu mali, centralnog grejanja nema, u domovima je voda hladna, a za grejanje se koriste peći na gas.
- U kupatilu se cela porodica, član po član, kupa u istoj toploj vodi. Pre samog sedanja u vodu, članovi porodice se tuširaju.
- Đubre izbacuju po rasporedu. Svaka vrsta otpada (staklo, zapaljivi, otpad za reciklažu i onaj koji ne može biti zapaljen) izvoze u strogo određenom danu u mesecu. Ukoliko stalno kršite pravilo, kazna može biti 100 000 jena, što je petina prosečne mesečne plate jednog Japanca.
- Prave trotoare sa grejanjem u severnim delovima zemlje gde zimi pada sneg.
- Nekoliko puta dnevno menjaju obuću. Na ulici ih možete videti u evropskoj obući, prilikom ulaska u kuću ili javnu ustanovu preobuvaju se u mekane papuče suripa, a prilikom odlaska u toalet njih menjaju za specijalne papuče. Obuću koja se nosi napolju isključivo drže prstima ka izlazu. U bolnicama, školama, banjama i ostalim mestima gde je puno ljudi mogu se naći korpe sa papučama za goste.
- Nije im neprijatno da glasno jedu za trpezom. Glasno žvakanje izražava uživanje u hrani i pohvalu domaćici.
- Smatraju da je nepristojno sedeti prekrštenih nogu.
- Veruju da je veoma pohlepno i previše radoznalo otvarati poklon pred onim ko ga je doneo. Poklone gledaju kasnije, sami.
Zaista neverovatan narod sa toliko dugom kulturom i istorijom.