Ne, ne mislim na onaj akademski. Mislim na onaj životni. On nikad ne prestaje. On nema datum početka, ni datum kraja. On ne dopušta letnje raspuste i godišnje odmore. I nema narednog roka za popravljanje ocene.
Zapravo, nema čak ni ocena. Ili si položio, ili si pao. To ti je što ti je.
Nemaš čak ni vreme da se spremiš. Ili imaš sve vreme ovoga sveta da se spremiš, zavisi kako na to gledaš. Problem je samo što te ti životni ispiti uvek uhvate nespremnog. I kako se uopšte spremiti za životne ispite?
U prošlom ispitnom roku, nisam izašla na jedan ispit želeći bolje da ga spremim. Ali kako da se spremim za ono što me čeka? Za život?
Koliko li se puta desilo da izađem na ispit nespremna? Koliko li smo puta svi mi bili na ispitu, a da nismo toga ni svesni? Mi kao društvo. Ili svako od nas kao pojedinac. Koliko li smo puta imali više sreće nego pameti, pa položili? Možda i na kvarno. Koliko li smo puta varali? Varali, pa prevarili život. Provukli se tek za dlaku. Ili smo samo zavarali sebe. Život uvek čuči u nekom uglu i čeka da te stigne. Tako je oduvek bilo.
Koliko puta se desilo da prisustvujete nečemu što znate da je pogrešno, a samo ste oćutali? Ili ste okrenuli glavu na drugu stranu? Koliko puta smo svi mi oćutali, a znali smo da je pogrešno? Koliko smo puta videli nepravdu, nekoga kome treba pomoć i nismo želeli da se mešamo jer „to nije naš problem“?
Fino zvuči, zar ne? Nije to moj problem, neću da se mešam. Oprao sam ruke od toga i savest mi je čista. Verovatno se mnoge loše stvari ne bi dogodile da su ljudi samo gledali svoja posla. Ali, koliko se loših stvari dogodilo upravo zbog toga što ljudi jesu gledali svoja posla i nisu učini ništa?
Koliko smo samo puta pali na tim životnim ispitima, a nismo se ni obazreli? Jer tu ne postoji profesor koji će ti to saopštiti. Ne postoji lista studenata koji su položili. Niko to nigde ne ističe. Ne možeš u indeks da upišeš ocenu i odeš da se pohvališ baki i deki. Možda i dobiješ neki dinar za izlazak.
Upišeš ocenu u svoju dušu u vidu iskustva koje te podseća. Ili šta treba, ili šta ne treba da uradiš. I ideš dalje. Do sledećeg ispita. Nikad potpuno istog. Nikad u potpunosti spreman. Ako ti se ukaže prilika, probaš da popraviš. Ne ocenu, već sebe. Sebe jedino i možeš da popraviš u životu. A ako popraviš sebe, ponekad usput popraviš i ono što si zabrljao. Ili sa sobom popraviš i druge.
