Markov svet #22
– Nemoj da ideš.
Rekla je Dora, pre nego što je pala ispod kafanskog stola.
Nisam bio siguran šta je bilo teže podići sa poda – pijanu Doru ili njenu pijanu tvrdoglavost.
– Ne možeš da odeš, šta ću ja bez tebe?
Dori je trebalo šest meseci da ovo kaže, iako joj je pogled govorio sve ono što je prećutala.
I te večeri , u Nikad više listu dopisala je vinjak.
…
Krnjio se i ovaj februar, bitni i nebitni dani su došli i prošli,
a ja sam gledao kako se meseci povijaju predam nom i mogao sam samo da sačekam još malo.
Prosuto sunce prelivalo se preko modrih ulica i takmičilo se sa mislima koje su kipele.
– Dobro sam, samo me glava rastura, izvini na ispadima sinoć.
Odgovorila je Dora na moj sms u kome sam pitao kako je.
Dan je bio za slušalice u ušima, patike, trenerke, naočare za sunce i duge šetnje bez cilja.
Svašta moram da uradim pre nego što krenem. Ali znam koje stvari neću moći. Da sa Dorom igram igrice ceo avgust i bezbrižno čekam novu školsku godinu. Ili da sa Mikijem pijem viski kao pre, pričam o politici, sponzorušama i životu i jedem pijanu piletinu.
Kalendari k’o kalendari, nikad nisu bili bitni zbog datuma, već zbog onih koji nisu tu ili tek neće biti.
Pre nego što krenem želim da kažem da tvoje emocije zaslužuju veće planove od toga da budu hranaza nečiji ego. Ako ne naučiš da kontrolišeš svoje emocije, kontrolisaće ih neko drugi.
I uništiće te.
Obraćaj pažnju na sitnice, na detalje. Neke sitne šale, naizgled naivne, neke nebitne izjave, toliko mnogo umeju da kažu o karakteru čoveka, samo ti ne obraćaš pažnju.
Zarojali su ti se leptiri u stomaku, pa se polivaju insekticidima? Nekad to uradiš sam, nekad ti to
uradi neko drugi. Raspadanje je sastavni deo obnavljanja.
Nek te uporni, predani i privrženi ljudi uvek motivišu i navode da se potrudiš. A još ako su ti ljudi tvoji prijatelji, možeš samo da budeš ponosan.
I nemaš ti ništa od toga kad ti kažu da misle na tebe, ako ti to ne pokazuju.
Ako jednom progutaš izgovor ‘’nemam vremena’’, pokušaće da ti ga serviraju redovno.
Nema vremena? Nek nađe. Nek ga izmisli. Ili nek ne očekuje da ga ti imaš.
Samom sebi budi pokret otpora.
Prolazio sam pored Mikijevog faksa i želeći da se našalim, poslao sam mu poruku.
– Šobra, ti ćeš ustvari biti srećan kad odem – neće imati ko da te smara u čitaonici.
– Najjače da ću da budem srećan što odlazi neko ko bi uradio sve za mene
Čak je i on bio ozbiljan.
Srpski medjiji kažu da mladi iz Srbije odlaze zbog nezaposlenosti, jer smo sa braćom Makednocima, zemlja sa najvećim brojem nezaposlenih u regionu. U svetu smo na drugom mestu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo, jedina zemlja koja je ispred nas je zapadnoafrička država Gvineja Bisao. Odliv mozgova nije samo problem Srbije već je to karakteristika mnogih zemalja u svetu kao na primer Švajcarske (!?), čiji mladi odlaze u SAD. Problem odlaska mladih iz naše zemlje više se ne može rešiti, možda se u budućnosti može smanjiti cifra ljudi koji odlaze. Zašto se ne bi poradilo na uslovima da se ti isti ljudi, koji su otišli da studiraju, vrate u svoju zemlju? Da znanje koje su stekli tamo negde iskoriste da unaprede razvoj svoje zemlje i za to budu pristojno i zasluženo plaćeni? Lepo je biti patriota i umereni nacionalista, ali čovekova priroda je da je samom sebi najbitniji, kao i njegova budućnost, koja je u našoj zemlju u magli.
Pre nego što krenem verovatno ćeš me pitati zašto sam se otuđio. A ja ću ti odgovoriti da svako gaji svoje demone, hrani ih na svoj način i manje ili više ih kontroliše i deli ih samo sa onima koji mu mogu pomoći da ih obuzda. Znaš da se ja ne vežem za ljude, ja se upetljam kao slušalice.
A posle nemam živaca da se razmrsim.
I ne, ne misli da sam loš zbog toga. Loš sam čovek jer je previše dobrih ljudi koji sami za sebe pričaju da su dobri.
I ne, neću odustati, jer su razlozi za odustajanje pogrešni, kad razlozi budu pravi i odustajanje će biti pravo.
I shvati da su neke želje prosto prejake i koliko god se trudio da im se opireš uvek te savladaju, uvek. Moje želje nalaze način, ne izmišljaju opravdanja, a tvoje nek ostanu da čekaju hrabrost.
I seti se činjenice da kada znaš da će se nešto završiti, ne dozvoljava ti da uživaš dok traje.
