Svedoci smo sve češćeg povećanja cena školarine na visokoškolskim ustanovama u Srbiji, a kao razlog fakulteti navode nadomeštanje novca koji država ne daje za materijalne troškove njihovog rada. Pored toga, studenti su dužni da plaćaju i dodatne troškove za određene takse, bez obzira da li se sami finansiraju ili se finansiraju iz budžeta države. Za vas smo istražili kakve sve takse studenti plaćaju i koliko se njihove cene razlikuju u zavisnosti od visokoškolske ustanove na kojoj studiraju. Tom prilikom naišli smo na cene nekih taksi čija je visina, slobodno možemo reći, neopravdana, a da studenti pritom ne znaju šta je to što tačno plaćaju.
ANKETA: Da li na Vašem Fakultetu postoji elektronska prijava ispita?
Dok se na skoro svim fakultetima uverenje o studiranju dobija besplatno, na Pravnom fakultetu u Novom Sadu taj dokument se plaća 600 dinara. Takođe, na istom fakultetu se pored ispisnice plaća i sam zahtev sa ispis sa fakulteta u iznosu od 3 000 dinara.
Od sudenata sa Fakulteta za biologiju u Novom Sadu dobili smo informaciju da plaćaju praksu koja se izvodi na Fruškoj gori u iznosu od oko 200 evra godišnje, iako su na budžetu.
Studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji ne izađu na ispit, a da ga pritom ne odjave tri dana pre polaganja, plaćaju naknadu od 300 dinara.
POGLEDAJ JOŠ: 7 najbesmislenijih studentskih taksa
Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu provera tačnosti izdatih javnih isprava košta 3 500 dinara, dok pojedinačne molbe i pismeni zahtevi studenata koštaju 150 dinara.
U narednoj tabeli, na osnovu podataka pronađenih u cenovnicima pojedinih visokoškolskih ustanova, prikazali smo kako i koliko se cene određenih taksi razlikuju od fakulteta do fakulteta. Važno je napomenuti da se na nekim fakultetima uverenje o studiranju, overa semestra kao i prijava ispita uopšte ne plaćaju.
*Napomena: Studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu oslobođeni su plaćanja ove takse ukoliko im je ona potrebna u svrhu konkurisanja za Republičke stipendije, kredite na teritoriji Republike Srbije i Republike Srpske, stipendije Univerziteta u Novom Sadu i konkurisanja za smeštaj u studentskom domu.
Po povratku u Srbiju studenti koji su bili učesnici programa mobilnosti studenata, na matičnim fakultetima pokreću postupak priznavanja položenih ispita i ocena stečenih u okviru programa razmene. Ukoliko je matični fakultet studenta Ekonomski fakultet u Beogradu, student će u okviru te procedure izdvojiti 1100 dinara za plaćanje takse za izradu rešenja o priznatim ispitima. Fakultet političkih nauka u Beogradu priznavanje položenih ispita na drugim fakultetima naplaćuje 1 400 dinara po položenom ispitu. Student Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, u postupku priznavanja ispita ne plaća nikakve takse. Dakle, postojanje i iznos taksi za priznavanje ispita razlikuju se od fakulteta do fakulteta.
Otvaranje ENIC/NARIC centra za priznavanje stranih visokoškolskih diploma pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u oktobru 2015. godine znatno je izmenilo proceduru, ali i cenu nostrifikacija diploma. Međutim, ovaj centar zadužen je samo za priznavanje stranih visokoškolskih isprava u svrhu zapošljavanja, dok priznavanje stranih isprava radi nastavka obrazovanja obavlja univerzitet. „Taksa za profesionalno priznavanje stranih isprava“ (dakle priznavanja radi zaposlenja) iznosi 3 500 dinara.
Kada je reč o ceni nostrifikacije diploma radi nastavka obrazovanja, ona je još uvek nepoznata. „Do sada je ovakva vrsta priznavanja imala cenu na Univerzitetu u Beogradu od 10 000 dinara po predmetu. Zakon je sada naznačio da sve takse određuje ministar. Do sada nismo dobili odluku o ceni koštanja ove usluge.“ – reči su profesorke i prorektora za studije i upravljanje kvalitetom Univerziteta u Beogradu, dr Nade Kovačević.
Pre otvaranja ENIC/NARIC centra, takse za priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja bile su znatno veće. Primera radi, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u zavisnosti od toga na koji stepen studija se diploma odnosi, na račun fakulteta srpski državljanin uplaćivao je i do 36 000 dinara (za diplomu doktorskih studija), dok je strani državljanin (za istu diplomu) uplaćivao i do 72 000 dinara. Takođe, nadoknada za troškove priznavanja stranih visokoškolskih isprava uplaćivala se i na račun Univerziteta u Beogradu i iznosila je do 18 000 dinara za srpskog državljanina, a za strance i do 36 000 dinara.
Dok se postojanje pojedinih taksi može opravdati, to se ne može reći i za njihove cene. Čini se da papir A4 formata, malo štamparske boje pri štampanju i dva minuta šalterske službenice koje izdvoji za štampanje jednog uverenja o položenim ispitima ne vrede 500, 800 ili 1000 dinara. Isto tako, se neopravdanim čini da se cene iste dokumentacije u okviru različitih fakulteta sa istog univerziteta, pa čak i fakulteta sa različitih univerziteta, razlikuju. Nije li za izdavanje tog dokumenta podjednako vremena i papira potrebno službeniku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu? Ako jeste, zbog čega su njihove cene izdavanja različite?
Autorke: Danijela Radovanović i Marija Tarbuk
