„Može li se biti nečovek, a biti veliki, značajan umetnik? Može li se služiti zlu, a proizvesti lepota? Kakav je odnos između lepote i zla, kad je umetnik nakazan, a delo lepo, i kada se to nekako podudari?” U potrazi za odgovorima na svoja pitanja, režiserka Tatjana Mandić Rigonat, u njima nalazi i inspiraciju za stvaranje iscprnog dela o Leni Rifenštal, istoimene predstave premijerno predstavljene u Bitef teatru.
Kompleksna umetnica, Leni Rifenštal, svetsku pažnju privlači i sada, toliko godina nakon Drugog svetskog rata svojim fascinantnim filmovima o velikom Nemačkom vođi, Adolfu Hitleru. I da nisu bila toliko popularna njena dela „Plava svetlost“ i „Trijumf volje“, možda ne bi ceo svoj život nosila titulu fašiste, bila osuđivana za uzdizanje Hitlera i omržena u svetu umetnika.
Da li argument da ju je uvek zanimalo samo lepo i da nije ona kriva za vreme u kojem je živela i stvarala, opravdava svojevrsnu umetničku propagandu kojom je uz Hitlerovu podršku manipulisala Nemačkom? Sve ovo, tema su predstave u kojoj dodatnom zapletu doprinosi glumac Goran Jevtić u ulozi američkog šoumena Džonija Karsona.
Te večeri, pred 15 miliona gledaoca, kroz šou, kič i smeh, dva moćnika u kreiranju ljudske svesti, novinar i umetnik, sukobljavaju se na polju istorije i činjenica o pitanjima brojnih pobijenih Jevreja i drugih žrtava rata.
Neiskarikirano prenapadni voditelj, Džoni, dovodi svoju gošću Leni Rifenštal do granice napuštanja studija. On postavlja otvorena pitanja i podseća na nedaće Drugog svetskog rata akcentujući pitanje Lenine uloge u Hitlerovom usponu, dok je prividna tema šoua promovisanje Lenine knjige “Poslednji Nubi”, antropološko delo o jednom Afroameričkom plemenu.
Njeno ponovno pojavljivanje rediteljka predstavlja kao rehabilitaciju fašizma i tada se postavlja univerzalno pitanje o pravima ovakvih ljudi da se u atmosferi dugogodišnjeg liberalizma, daleko od Aušvica i drugih, danas nepojmljivih nesreća, ovakve ličnosti vraćaju na scenu.
Drugi deo predstave stvoren je po delu Suzane Sontag „Fascinantni fašizam”. I on je zapravo i predstavljen kao esej. Slušajući ga, publika se ponovo stavlja pred iste činjenice i ista pitanja. “Leni Rifenštal je stekla međunarodnu slavu za vreme depresivih, ali značanih tridesetihih godina dvadestog stoleća…njeni filmovi su imali veliki broj ljubitelja, među kojima je bio i Adolf Hitler”.
Treći deo, ujedno i sam kraj predstave je kratak film u režiji Nikole Ljuce u kom Lazar Stojanović, Srđan Dragojević i Mila Turajlić odgovaraju na pitanje ko je zapravo Leni Rifenštal danas.
