„Želim da ljudi postanu bolji, a to želim da postignem tako što ih nikad neću lagati i tako što ću im u svojim knjigama dati celog sebe“ kaže dvadesetpetogodišnji pisac Stefan Lalić koji je čak 40 dana proveo u beskućništvu.
Želi da pruži pomoć svojim knjigama: Stefan Lalić
Umetnost, i sve što je vezano za nju, i dalje živi među mladima. Jedan od primera takvih je i mladi pisac Stefan Lalić, koji je tek na početku svoju spisateljske karijere. Inspirisan ličnim iskustvima, Stefan je do sada objavio dve knjige: zbirku poezije “Jednolična istina” i roman “Reformator” koji je, zahvaljujući odličnim kritikama, ušao u širi izbor za prestižnu NIN-ovu nagradu. Njegove knjige su posvećene, bar prema njegovim rečima, upravo onima koji se bore za istinu i sopstveni opstanak u svetu punom malverzacija i Stefan smatra da im svojim knjigama može bar malo pomoći. Upravo se sprema da objavi svoj treći roman takođe baziran na ličnom iskustvu, koje mu je svakako promenilo život. To nije sve: pored pisanja, ovaj inspirativni mladi čovek se bavi i kopirajtingom, kao i pisanjem svog bloga. U intervjuu za “Portal Mladi”, Stefan je rado govorio o svojim počecima, knjigama, stavovima i interesantnim planovima za budućnost.
Stefane, kada si shvatio da je pisanje tvoj poziv?
Sa devetnaest godina. Život mi se naglo promenio u tome periodu i baš tada sam napisao svoju prvu pesmu. Pesme sam pisao bez konkretnog cilja, kao što si verovatno i pretpostavio, jer u tom trenutku nisam imao nikakve veze sa izdavaštvom niti sa stvarima koje izdavanje knjige donosi sa sobom.
Do sada si objavio dve knjige: zbirku poezije „Jednolična istina“, a potom i roman „Reformator“. Reci nam, šta te je inspirisalo da napišeš ove dve knjige?
Duboko verujem da i umetnost, kao i sve ostalo, nastaje iz potrebe, iz potrebe umetnika da zaleči neke svoje rane. Tako su i nastale moje dve knjige. Prva knjiga je proizvod svih mojih borbi koje sam vodio sa svetom i ljudima u njemu, to je neki period sazrevanja, ako mogu tako da ga nazovem i pisanje te knjige trajalo je oko tri godine. Tema pesama su ljudi, odnosno obrasci ljudskog ponašanja, zatim istina, koja je samo u mom slučaju jednolična: vera, Bog i smisao, najkraće rečeno. Što se „Reformatora“ tiče, ta knjiga predstavlja ’’zrelost’’ u smislu da delo ne prenosi više borbu i njene plodove, već suštinu koja dolazi nakon pobede. Knjiga prenosi, za neke dobro poznatu, ali za neke druge ljude ipak revolucionarnu poruku – da mi možda ne živimo onakav život kakav bismo mi želeli, odnosno knjiga pokušava da probudi prave nas, koji smo se u moru ponude i potražnje sveta u kom živimo negde izgubili.
Drugi roman „Reformator“ doživeo je veliki uspeh i bio je u širem izboru za NIN-ovu nagradu. Šta za tebe to predstavlja i o čemu se radi u romanu?
Za mene je to podstrek da nastavim dalje, potvrda mog verovanja u vrednost umetnosti koju stvaram. Sigurno bi bolje bilo da sam osvojio NIN-ovu nagradu, ali mlad sam, imam vremena. (smeh) U romanu se radi o čoveku koji je pre nego što je izgubio svoju porodicu vodio jedan sasvim normalan život današnjeg uspešnog čoveka. Međutim, kako to obično biva, patnja koja je usledila ga je probudila i osvestila, uvideo je uzaludnost života bez nekog višeg cilja, a svoju poruku želeo je da prenese i ostalim ljudima. Želeo je da probudi svet, odnosno da im kaže da je život prekratak za kompromise, a da li je u tome i uspeo pročitaćete u knjizi.
Pretpostavljam da je teško izdvojiti, ali koja pesma ti je omiljena od svih koje si napisao i zašto?
Nije teško, nisu mi sve pesme deca (smeh). Omiljena pesma mi je ’’Progovori oče’’ zato što je najobjektivnija, a samim tim i najpribližnija istini.
Uveliko sprema treći roman: Stefan na potpisivanju svojih knjiga
Proveo si 40 dana u beskućnistvu, s namerom da bolje upoznaš svet oko sebe, a planiraš i da izdaš knjigu koja će se baviti tom tematikom? Kakvo je to iskustvo bilo za tebe?
Proveo sam 40 dana u beskućništvu kako bih uvideo da li sam dovoljno dobar čovek, odnosno dovoljno jak da i u trenucima u kojim će mi biti najteže ostanem veran svojim principima i svojoj filozofiji. To je ta žrtva o kojoj sam pričao malo čas, želim da je prenesem svilm ljudima koji traže bilo kakve odgovore, bilo kakvu mudrost. Koliko god da mislite da je teško, duplo je teže od toga, ali nikad i ni za šta ga ne bih menjao u svom životu. Želim da prenesem poruku o kojoj sam već govorio. Knjiga će, nadam se, izaći sledeće godine u vidu romana, u kojem ću pisati o svakom događaju i svakom provedenom danu. Najblaže rečeno, biće veoma uzbudljivo.
Pišeš i blog. Kako si došao na ideju da kreneš sa pisanjem bloga, šta te je inspirisalo i koje teme obrađuješ?
Jednostavno me je povukla blogomanija. A s obzirom da se bavim kopirajtingom to je bila logična stvar. Na svom blogu pišem o sovoj profesiji – marketingu, ali i o svom pisanju i temama koje su mi zanimljive. Moj poslednji blog je o beskućnicima, a kao što možete da zaključite beskućništvo je za mene i bliska i lična tema. (smeh)
Šta sve jedan dobar pisac treba da poseduje?
Često imam običaj da buljim u ljude, a još češće sam u životu zbog toga imao problem, e to je ono što dobar pisac mora da ima. (smeh) On mora da preživi, ili bar da bude svedok svega što o čemu će nekada pisati, od oblika nekog lica i telesnog ponašanja pa sve do najdubljih prostorija ljudske psihe, koje obično kriju najveće tajne. Pravi pisac mora da bude iskren, odnosno tolerantan na istinu kakva god ona bila.
Baviš se kopirajtingom (copywriting). Objasni nama laicima šta je to kopirajting i koliko je on bitan?
Pored članka koji se takođe nalazi na mom blogu, a koji govori o kopirajtingu, o toj profesiji mogu još da kažem da je, osim što je usko vezana za pisanje, vezana i za kreativnost, ali ne samo za kreativnost, već je to simbioza znanja, informisanja o oblasti o kojoj se piše, i kreativnosti. Mislim da svako može da bude dobar kopirajter, ali retko ko može da napravi upečatljivu razliku, jer je za ovu profesiju talenat ipak potreban.
Kakvu poruku želiš da pošalješ svojim knjigama?
Meni su knjige neverovatno mnogo pomogle u životu, uz njih sam učio, oblikovao se, menjao se, saznavao i isto to želim da vratim. Želim da ljudi shvate da je svet mogućnost, a da su njihova verovanja samo posledica njihove želje i upornosti. Želim da ljudi postanu bolji, želim da više brinu o sebi, a to želim da postignem tako što ih nikad neću lagati i tako što ću im u svojim knjigama dati celog sebe.
Mlad si, kakvi su ti planovi za budućnost?
U budućnosti želim da budem uspešan, zaista uspešan, ali samo iz jednog razloga – da bih kupio slobodno vreme, jer se ono danas kupuje. A zatim, koliko god primitivno zvučalo, želim da osnujem neku humanitaru organizaciju i da putujem svetom i pomažem kako i koliko mogu. Iako mi ništa nije dato, osim života, naravno, imam taj čudan osećaj da nešto veliko dugujem svetu, i suština mog života je da se izjednačimo, da budem na 2:2 sa svetom, to mi je omiljen rezultat. (smeh) A i ja, inače, mnogo volim ljude.
Imaš li neku poruku za omladinu?
Što pre shvatite da je život pravedan – koliko uložiš toliko, pa i više, dobiješ, pre ćete prihvatiti sve ’’nepravde’’ koje su vas zadesile. Mislim da svi u ovoj našoj okolini bolujemo od sindroma žaljenja sebe, nemojte to sebi da činite, ne valja…
“Isceljenje”
“Orden iskenosti najvičnije stoji.
Lažju sam sebe prevariti nećes.
Pronadji put istine,a ne put bilo koji.
I ne zaboravi-sad se krećes.
Nije prednost psihička vrednost,
jer hrabar je hrabriji sto se vise boji.
Ni ostati moralan ne podrazumeva vernost,
ukoliko razum ne postoji.
Meditacija je reinkarnacija,
I svaki oporavak praćen je svežinom.
Postani savršenstvo, il’ bar dobra imitacija,
I ako te mir ne pronađe, zadovolji se tišinom.”
