1. Uzalud, sve je protiv nas
Ne verujem ni da će u Wikipedijama budućnosti godina smrti kulture biti jasno označena. Kao i svaki teški bolesnik, ona nas svakim danom polako napušta, ustupajući mesto drugim, aktuelnijim zbivanjima. Da li je kapitalizam pojeo kulturu ili je kultura odlučila sama da napusti medijski prostor, to još nije jasno. Samo znam da je sve manje prisutna. I kada se oseti miris novca, sve manje je potrebna. I to će vam reći svaki pesimisik ili narikač naše tužne sudbine. Ali avaj, nešto nas u našim genima prečesto tera da kukamo, oplakujemo i žalimo za vremenom prošlim.
2. Kretino, kretino!
Ima jedan lik u prastaroj dalmatinskoj seriji Naše malo misto, nadimkom znan kao Servantes. On dolazi u sredinu u kojoj je neshvaćen. Svi oko njega misle da je taj zabludeli umetnik lud. Zbog navodnih rukopisa koje pokušava da spase iz požara, koji je zahvatio njegovu kuću, on strada. Mogao je da izbegne pogibiju, ali narod jednostavno nije verovao u postojanje tih rukopisa, sve do tragičnog ishoda. Podmuklo društvo je gurnulo jednog idealistu u smrt, tužne li storije! Čini mi se da mi danas imamo ponešto od tog “podmuklog društva” našeg malog mista, ali idealista ni u tragovima! Mislim da znam samo jednog, pravog.
3. Šibicarenje
A kultura se javlja i kada, ponekad, neko, izdvoji nešto novca za to. Prečesto je izobličena i obezglavljena zbog uslova koje postavljaju razni sponzori i kvazi-mecene. Takva kultura na kulturu, često, i ne liči. Zbog manjka sredstava mejnstrim kultura se pretvara u estradu, pa se sve gura u alternativnu. A i onda alternativna postane mejnstrim. Treba izbeći upotrebu takve kulturološke terminologije, jer dolazimo u mogućnost da olako relativizujemo stvari. Takve podele nisu dobre i njima je lako manipulisati. A nekih velikih para nema nigde u kulturi, kako god da okreneš.
4. Politika je k.rva, ubila je bomba
Naravno, kad smo već kod para, tu je odmah i politika. Podobno i nepodobno, potrebno i nepotrebno, cenzurisano i necenzurisano – podele koje su od vajkada postojale. Danas su, po mom viđenju stvari, u dosta slučajeva korišćene kao vešt marketinški trik. Ako negde izostavimo kvalitet, a nalepimo glas o cenzuri, možda se konačni proizvod i proda, zar ne? Računati na takvu vrstu recepcije je takođe opasno, jer, sve može da sklizne iz sfere kulture u nekakav čin performasna i razmetanja pamfletima (levih, desnih, liberarnih, bradatih, depiliranih…).
5. U ovom gradu nema mjesta za jednog od nas
Pa da, najlakše je raditi ono što i ja sada radim, ogovarati preko društvenih mreža. A pogledaj plan kulturnih i umetničkih dešavanja u gradu i skontaćeš – ipak se nešto dešava, ali ja nisam tamo. Možda negde neki pisac kojeg si čitao čeka tugaljivo da dođeš na književno veče, možda se izvodi neka predstava koja bi probudila u tebi davno zaboravljenog tebe, možda u nekoj galeriji…Ali ne treba to da te zanima pošto si se već na mnogo eventa na fejsu najavio. Ako stigneš i na jedan od tog mnoštva, biće sjajno.
