Pristao sam da dođem na Nišvil zbog dobre muzike – saksofonista Vejn Eskoferi
Zatvaranje džez festivala Nišvil poslednjeg dana na glavnom stejdžu „Zemlja/Nebo“ upotpunili su emotivni, suptilni i kreativni bendovi iz različitih zemalja sveta. Kiša koja je neprestano padala i oskudna publika zbog nevremena tokom nastupa Vejn Eskoferi Kvarteta članove benda nije obeshrabrila. Svirali su savršeno kao što to uvek rade, zahvalni prisutnim ljubiteljima što umeju da uživaju i ostaju dosledni muzici koju vole.
Vejn Eskoferi dobitnik Gremi nagrade, najbolji je tenor saksofonista u usponu za 2014. godinu po izboru “Downbeat” magazina. Na Nišvilu nastupio je 2009. godine kao član benda Mingus Dinasti (Mingus Dynasty), a dve godine kasnije kao deo pratećeg sastava slavnog Toma Harela sa kojim je snimio sedam albuma. Iza sebe već ima osam samostalnih albuma i njegov kvartet čine pianist Dejvid Kikoski (David Kikoski), basista Ugona Okegvo (Ugonna Okegwo) i bubnjar Ralf Piterson (Ralph Peterson). Umesto basiste Okegva, koji je bio sprečen da dođe na niški džez festival, svirao je Deril Hol, američki kontrabasista u Francuskoj.
Kada je počela da se razvija ljubav prema džezu i generalno prema muzici?
Vejn: Bio sam veoma stidljivo dete i muzika je bila moj način da se izrazim. Svirao sam da bih pronašao svoj mir. Ovo je društvena muzika, ima posebnu energiju i publika je veoma bliska što mi se dopada. Kasnije sviranje mi omogućava da putujem na mesta gde pričom i druženjem upoznajem nove ljude. To me dodatno nadahnjuje i inspiriše. Putovanja su mi važna jer džez mora biti svež u smislu da prati i svira o onome što vam se dešava u životu, o novim i drugačijim stvarima.
Kako je nastao Kvartet?
Vejn: Kada sam sastavljao bend tražio sam ljude sa istom inspiracijom. Radim originalne kompozicije inspirisane muzikom Džordž Harisona i Čarli Parkera. Nemam određeni pravac, već sviram ono što osećam.Tako da je ovo moj bend, moj koncept.
Šta vam se najviše dopalo u Srbiji?
Vejn: Najviše mi se dopadaju ljudi u publici i energija koju imaju. Primetio sam da je na Nišvilu dosta prisutna mlada publika i zaista mi je drago što su zainteresovani. Hranu nisam uspeo da probam, a žene naravno da mi se dopadaju. Sada sam razveden posle dužeg vremena i slobodan za nova poznanstva.
Šta vas pokreće od emocija?
Hol: Ljubav, tuga, frustracija, sreća, znatiželja i kompleksnost. Muzičari kao svi ostali gledaju Bi-Bi-Si, slušamo Obamu, pratimo socijalnu politiku, terorizam koji se dešava u svetu. Mi u svojim pesmama pričamo o tim dešavanjima, ali problem je što malo ljudi sluša džez. Razlog je i mali broj radio stanica koje su posvećene ovoj vrsti muzike.
Poruka mladim muzičarima u Srbiji?
Hol: Budite ozbiljni kada je reč o vašoj muzici i potrudite se da je podelite sa drugima. Nemojte da ostajete između svojih zidina. Najbitnija stvar je da budete uporni i iznesete muziku u javnost. Morate imati konekciju sa istorijom muzike da biste mogli da date pretpostavke o budućnosti i to je izazov u našem radu. Kada ljudi sviraju džez pod uticajem roka ili klasične muzike, a nemaju ubačenu džez istoriju onda se taj kontakt gubi. Zato je važno poznavati korene kako bi krenuli i pomerili se napred ka budućnosti.
