To što smo izbegle gužve na ulazu, vratilo nam se u toku večeri na Main Stageu.
Šetamo se EXITom i nije nam jasno kada je to pala kiša, jer Main pliva u blatu i barama. Osvežavanje zemljišta od prašine pretvorilo se u močvarno tlo. Velika greška.
Istražujemo Tvrđavu dok ne krene velika navala posetilaca. Komentarišemo kako se primeti značajno odsustvo Britanaca koji su, pretpostavljam, pronašli novi festival. Značajan je porast publike iz Nemačke i sa EX Yu prostora. Popričali smo sa par Slovenaca i Makedonaca koji se nalaze što u kampu, što u iznajmljenim stanovima. Slažu se u tome da im je sve ovo interesantno iskustvo, druženje u kampu i nomadski način života zarad dobrog provoda. Došli su da vide neke izvođače, ali mnogo više radi provoda. Iznajmljivanje stanova im je malo skuplje, ali neki ljudi jednostavno ne vole spavanje u šatorima. Neki su ovde prvi put, neki su već dolazili, čar je isključivo u druženju.
Da na EXITu nije sve samo u društvu i muzici pokazuju i još dve skupine – volonteri i promoteri. EXIT svake godine raspisuje konkurs za volontere koje većinski čine studenti i srednjoškolci. Volonteri uglavnom učestvuju u promotivnim akcijama, kao ambasadori festivala, hostovi i pomoćnici na samom festivalu. Najviše smo ih sretali na Info pultovima. Ovakva iskustva su korisna za sticanje novih znanja.
Tu su i promoteri. Na ovogodišnjem EXIT Festivalu, najviše smo sretali Marlboro promoterke koje su nudile paklice cigareta koje ste mogli da dizajnirate. U svojim dress code uniformama radile su preko šest sati. U isto vreme imale su priliku i da zarade i da budu na festivalu. Mladi, iskoristite svaku priliku da učite i napredujete, čak i da zaradite.
A sada Main Stage.
U 21:00h, imali smo to ogromno zadovoljstvo da pratimo nastup Duška Gojkovića i Big Banda RTSa. Lepo je bilo čuti džez na bini, i nas dve hiljade je zaista uživalo. Atmosfera je bila prijatna i prijateljska, vreme je proletelo kao u priči.
Posle 22:00h počeo je najprepotentniji nastup na EXIT Festivalu ikada pored Lorin Hill koja je nastupala pre par godina. Džon Njuman je pre izlaska na binu imao mini film o sebi u kom je opšte hvaljen kao da je u najmanju ruku Tesla, tako da je taj imidž simpatičnog momka odmah pao u vodu. Ne kažem da nije bilo publike, i da pesme koje su singlovi nisu ispraćene horski. Kažem da ono što nije singl većina nije znala, kažem da nema neku zanimljivu komunikaciju sa publikom. On je trenutno aktuelna zvezda, fanovi su došli i ta priča je samo to, pored svog glamura. Sa nekolicinom posetilaca sam pričala nakon nastupa i svi se slažu oko očigledne umišljenosti. Šta ti je slava…
Pre ponoći, energični Manu Chao La ventura preuzima binu i ne napušta je dva sata! Nikad više publike na glavnoj bini, pričamo o sigurnom broju preko 35.000 ljudi! Igranje na svakom koraku, glasno pevanja, karnevalski nastup. Ako ste i planirali da prođete ka nekoj drugoj bini, to je bilo skoro nemoguće. Činilo se da svake sekunde dolazi po nova grupa ljudi spremna da poslednje atome snage iscedi uz našeg ponovnog gosta. Za razliku od prethodnog hedlajnera, pesme koje izvodi Manu Chao pela je ogromna većina koja je širila mnogo pozitivne energije i na kratko živeli smo španski duhom.
Ostao je još jedan dan. Umorni smo, ali izdržaćemo. Ne dolazi Faithless svaki dan.
Autorka:
Tamara Maksimović
Fotografije
Jelena KP Photography
https://www.facebook.com/jlenaphotography?fref=ts
