Žene u književnosti – Tema o kojoj se neretko piše je povezanost žena sa nastankom najlepših književnih dela u domaćoj i svetskoj književnosti. Stičemo utisak da su to žene čiji likovi žive večno, i da su to one zauvek lepe i posebne žene. Vođeni tom inspiracijom, prisetićemo se nekoliko najpoznatijih ženskih likova u književnosti.
Miljenice svetski poznatih književnika
Jedna od najtragičnijih heroina, koja je u književnim delima bila prikazana kao fatalna žena, jeste Ana Karenjina iz istoimenog romana Lava Tolstoja. Ova prelepa dama, kako ju je pisac opisivao, bila je žrtva nesrećne i zabranjene ljubavi te je svoj život okončala bacivši se pod voz.
Ana je bila i ostala večna inspiracija mnogih književnika, čitalaca, ali i reditelja koji su o njoj snimili čak tri filma (1948, 1997 i 2012. godine). Ono što još više fascinira jeste činjenica da je ovaj roman napisan po istinitom događaju – ova dama je bila pripadnica Sankt Petersburške elite.
Nataša Rostova
Nataša, još jedna Tolstojeva junakinja, iz dela „Rat i mir”, prikazana kao veoma bistra devojka nesvakidašnje lepote. Kroz roman se prožima veći broj muškaraca u koje je ona zaljubljena, i koji su u nju zaljubljeni, sve dok se ne venča za Pjera. Kao i Ana Karenjina, i ova junakinja bila je posledica inspiracije stvarnim likom, Tatjanom Bers iz Moskve. Tatjana je bila rođena sestra Tolstojeve supruge Sofije, i dosta vremena je provodila sa slavnim piscem, pošto su delili strast prema lovu i jahanju.
Ema Bovari
Gospođa Bovari bila je glavni lik istoimenog romana, koji je napisao Gistav Flober. Lik gospođe Bovari preživeo je tokom romana transformaciju od čedne i smerne devojke, kakva je u mladosti bila, do vrcave zavodnice kakva je postala. Iako je živela veoma buran život, na kraju izvršava samoubistvo i iza sebe ostavlja svoje ljubavnike i svog supruga Šarla Bovaria, koji ju je celog života jako voleo iako je ona svoju ljubav tražila van braka.
Žene u književnosti
Poznati pesnik Frančesko Petrarka veliki broj svojih pesama posvetio je svojoj muzi, Lauri. U zbirci pesama „Kanconijer” fatalnu lepoticu prikazuje kao čistu i nevinu, ali za pesnika neprolaznu ljubavnu čežnju.
Iako se o ovom liku dugo vremena vodila polemika među književnim kritičarimaoko toga da li je prikazana kao realan lik, ono što se pesniku ne može poreći jeste izdizanje lika Laure do nivoa božanskog bića. Koliko je ljubavi potrebno da bismo nekoga posmatrali kao božansko biće? Da nekoga posmatramo kao nešto prelepo bez obzira na sve mane? To je pitanje na koje bi svi gore pomenuti pesnici mogli dati odgovor.
Šeherzada
I za kraj, veoma je bitno pomenuti lik persijske kraljice Šeherezade, junakinje dela „Hiljadu i jedna noć”. Ova heroina je hrabro prihvatila udaju za kralja, i svojim komunikacijskim vestinama više puta vešto izbegavala vlastitu smrt pričajući mu priču koju je želeo čuti. Činjenica je da je njena lepota, hrabrost da se suoči sa strahom, ali i izuzetna inteligencija ono što joj je omogućilo da provede najduže vreme uz kralja. Upravo ove karakteristike su je izdigle do nivoa fatalne lepotice.
Žene neobične lepote i izražene inteligencije bile su i ostale večna inspiracija za pisce i pesnike. Fatalnim ženama se divimo kroz vekove, a danas ih možemo prepoznati po harizmi kojom zrače.
Hm… Da li će neka od čitateljki ovog teksta jednog dana biti predmet inspiracije nekog umetnika čijim književnim delima ćemo se diviti?
