„Ženska ljubav je kao Wi- Fi, a muška kao USB.“
Savremeno shvatanje polova. Možda ne treba toliko da čudi podela i metaforično prikazivanje koliko sama konstrukcija i rečnik. Vreme u kome živimo je po svemu jedinstveno, pa i po rečniku ljubavi. Nema više golubica, uvojaka, maramica i latica, sada je sve osavremenjeno i izmenjeno. Ako se generacija mladih sredinom dvadesetog veka borila da ljubav bude slobodna, mi smo je učinili digitalnom.
Ako samo malo zagrebemo, ispod gorepomenutih haj tek termina kriju se neke davnašnje istine. Ženska ljubav jeste jedan neverovatan sjaj aure koja svojom gravitacionom silom ume da nas privuče i opijene zadrži dovoljno dugo dok se protok podataka odvija na nekom metafizičnom nivou, neshvatljivom nama laicima. Ali iako je tako, i uvek će biti, sve te mini galaksije znanja, iskustva i uživanja, satkane u telima žena, jedino su dostupne ukoliko se zna šifra. Malo je onih koje ostaju nezaštićene šifrom, a takve su uvek obeležene kao lako pristupne. Kako prosečan muškarac nije vičan visokoj matematičkoj kombinatorici i funkcijama, tako nam mnoge od tih šifri ostaju večita tajna, a ako se ikako desi da neku i otkrijemo, ona je najverovatnije samo dobrovoljno otvaranje mreže ili anomalija sistema. Nema univerzalnih ključeva, a na žalost put do sve većeg broja postaje predmet robne razmene u modernom društvu, koje izlazi iz stega savremenog monetarnog uređenja.
Sa druge strane, predstavljanje muškaraca kao aparata za priključivanje nije daleko od istine. Forma i suština su tu svedene na jednostavnost uloge i potebu da se ono malo podataka koje na takav uređaj staju proslede do najbližeg matičnog broda. Prenosivi trutovi. Ali i tu ima jedne zablude. Kako svi znamo da je priključivanje takvog uređaja lako, a dotupnost ulaza na sve moguće načine olakšana, poređenje sa muškarcima ovde počinje da bledi. Isprva time što ma koliko kompatibilnost polnih organa jeste ostvarena, ne postoje univerzalne dimenzije, pa samim tim priključivanje nije delotvorno onoliko koliko transmisija podataka zahteva. Drugo, dostupnost ulaza za USB je ostvarena ne samo time što je dovoljno da se skine poklopac, već i time što je u cilju upotrebe što manje energije stvoren ulaz sa malim magnetom koji privlači, onaj muški deo.
Sve u svemu, kao što ni Bog nije podelio rad na muški i ženski (jer time što je jednom rekao da će rađati u mukama, a drugom raditi u znoju, napravio je podelu shodno fiziološkim predispozicijama, jer muškarci imaju matericu, ali se zove prostata, a žene fizički mogu da prate muškarce, ali je bolje da svoje energetske depoe koriste za lepše svrhe), niti je priroda podelila muški i ženski princip (kao što nije stvorila ni dobro ni zlo, već prosto zakon jačeg i trpljenje slabijeg, dobro i zlo su ljudska uobrazilja), tako ni tehnologija ne može da bude merilo podele polova.
Ali kako je je vreme u kome živimo otuđeno od bilo kakve božije ili prirodne niti, projekciju odnosa među polovima možemo da potražimo u nekim novim terminima.
Upoznavaćemo se na forumima i portalima. Objavljivaćemo spajanje profila, a sama svečanost će se odivijati u najužem krugu prijatelja rasutih po svetu, ali sjedinjenih u jednoj grupi zatvorenog tipa. Umesto pisanja dečjih Radosnica, kako bi saznavali kako je proticalo vreme u kome su iščekivani, moći će da prate kako se mama gojila InstaGram, po InstaGram. Kada se i rode, crtaći će im biti u 5D formatu, a igračke što živopisnije, jer su drugi ljudi ostali u 2D. Neće se kuvati obroci, nego naručivati i donositi dronovima, ili naprosto štampati. Putovaćemo, a da bi pokazali to, pravićemo albume sa slikama teglica u kojima čuvamo pesak i zemlju različitih kontinenata, koje, ne mari, jesu naručene na i beju, ali su radi autentičnosti presipane u tegle, nekada napunjene ajvarom. Kada bi tata hteo da se osami, neće morati da beži u kafanu ili kladionicu, već će moći da aktivira svoj maj spejs profil, tamo i onako više niko ne ide, pa će imati mira. Molićemo se bLogu svaki dan, a slavićemo praznike koje nam Gugl bude stavljao na pretraživač. Jednom mesečno odlazićemo na službu, do provajdera, da tamo ostavimo koju paru da nas pomenu u molitvama i da nam ne ukinu naš internet nasušni. Društvenih igara biće na pretek, iako će jedino što upućuje da se radi o igri koja se dešava među većem broju ljudi biti ime, i ništa više. A onda, kada nam istekne ono vreme koje nam je preostalo, a koje uredno možemo da pratimo kako se svakom popušenom cigaretom smanjuje ili popijenm bljutavim vitaminskim šejkom, nešto sporije smanjuje, sahraniće nas u crnicu na majndkraftu ili fejsbuk farmi. Tako ćemo, od piksela nastali, u piksel se i pretvoriti. Mrtvi piksel na ekranima svojih potomaka.
Battery low. Not connected. Vječnaja pamjat. Windows is shuting down. Amin.
Andrija Jocić
KAKO OVCA KAŽE je dopisivanje sa autorima portala Blacksheep.rs
