ILI: Kako da se vratiš kući kad se zaljubiš u Prag
U Prag se ide u jesen ili u proleće. Onda kad duva vetar na Karlovom mostu taman toliko da tera korake napred. Jer u Pragu možeš samo da zastajkuješ. Da vidiš most, da čuješ ulične svirače, da probaš trdelnik, da svratiš na pivo, da se oduševljavaš Swarovsky kristalima, da mirišeš prašku šunku i obećaš je sebi za sledeći obrok.
Česi su Sloveni jednog posebnog kova. Narod duge tradicije, kulturan, evropski. Sloveni na latinici. Razumeju srpski, osmehuju se i u suvenirnicama drže na istoj polici figurice Karlovog mosta i upaljače sa natpisom Serbia ili srpskom zastavom.
U Prag se ide sa sistematskim planom obilaska svih znamenitosti. A čim se kroči na Starogradski trg i stane pred Astronomski sat, taj plan pada u Vltavu. Jer Prag se ne obilazi, Prag se oseća.
Žmu ima kratku definiciju odmora – hedonizam. Potpuni. U zlatnom Pragu sve je zlatno, sve je jestivo, fenomenalnog mirisa, ukusa. Lepota i otmenost štipaju oči.
I kako onda da se vratiš kući kad se zaljubiš u Prag?
Recimo, u novčaniku imaš para za tri praška dana. Šta da vidiš, gde da ti preskoči srce, gde da odmoriš noge posle sedmočasovnog pešačenja, koliko da se isprepadaš od kompleksnosti Kafkinog, a onda i svog uma, koliko koraka da napraviš pre nego što ponovo kupiš Starbucks kafu?
Moja tri dana u Pragu: besprekorno čist Starogradski trg, popločane ulice koje se odatle račvaju, Swarowsky kristali u izlozima, zadivljujuća Katedrala Svetog Vida, velelepni Karlov most, opijenost gotikom, zastrašujuća romantična zanesenost, ulični svirači i slikari. Mraz u rana novembarska jutra. Plavi drveni izlog knjižare ispred Univerziteta. Tramvajska stanica. Opet Starbucks. Ovog puta neki kolač. Od čokolade, razume se. Hradčani. Uspinjanje do zamka, petosekundni prekid disanja kad se ugleda ceo grad sa “vrha” u podne. Kao i uvek simpatični nepomični – stražari – gardisti ispred zlatne kapije zamka. Vitraži Katedrale Svetog Vida. Na platou iza katedrale – prepričane uspomene sa maturske ekskurzije. Sveobuhvatna svest o protoku vremena. O prisutnosti u trenutku. Doživljaj svega što se vidi, dotakne. Doživljaj sigurnosti, toga da si u rodnom gradu.
Cene srodne beogradskim. Češka kruna, pritom, pokazuje neobjašnjivu rastegljivost vrednosti eura od menjačnice do menjačnice – tako da ne treba razmeniti sav novac na jednom mestu, vredi lutati i raspitati se. Ulaznice za muzeje nisu više od 7 – 8 eura, a svakako ne treba propustiti Kafkin muzej, Muzej voštanih figura i Muzej piva. Pivo do 5 eura, kafa do 4, u restoranima i kafićima dalje od centra i jeftinije.
Šta je u Pragu besplatno? Šetnja krivudavim I romantičnim ulicama. Istraživanje Jevrejske četvrti i Praškog zamka. Uranjanje u živopisnost Karlovog mosta. “Povorka 12 apostola” na Astronomskom satu, na Tornju koji se nalazi na Starogradskom trgu. Ova “predstava” se ponavlja svakog sata pred (ponekad i) stotinom znatiželjnih turista. Posetite Crkvu device Marije pred Tinom – kruži verovanje da je upravo ova crkva, sa svoja dva prepoznatljiva tornja, bila inspiracija Voltu Dizniju za dvorac u “Uspavanoj lepotici”. Eto ključne reči – bajkovito. Zlatna praška bajka. Magično.
Note to self: Nikad ne budi kao u poslovici: Tikva pošla – tikva došla.
Šta sam naučila? Kako da se vratiš kući kad se zaljubiš u Prag? Jedini način – ponesi Prag sa sobom.
Srbijanka Stanković
