Jedan od je od onih retkih sunčanih zimskih dana, a ja idem da se nađem sa mojim sledećim sagovornikom. Naš novi stranac zamenio je Egejsko more za Adu Ciganliju. On je Jorgos Papanikolau, vlasnik grčkog restorana Piatakia u Zemunu. Rođen je u gradu Pela na severu Grčke. Ovaj gradić poznat je i kao prestonica antičke Makedonije.
U razgovoru pred intervju stičem utisak da je Jorgos veseo i velikodušan čovek. Čini mi se da je i on poput Čarlsa pronašao svoj put ovde u Srbiji.
* Kako si došao u Srbiju?
U Srbiju sam došao poslovno krajem 2005. godine. Radio sam u firmi koja se bavila maloprodajom garderobe. Nakon nekog vremena, prestao sam da se bavim time. Tada je u Grčkoj počela ekonomska kriza i generalno situacija nije bila baš dobra.
Još kada sam prvi put došao u Beograd, video sam da nema nijedan grčki restoran. Svaki veliki grad u svetu ima bar jedan grčki restoran, a kako mi je kuvanje hobi, došao sam na ideju da otvorim restoran.
* Da li ti je bilo teško da napustiš Grčku?
Ne. NIje mi bilo teško, volim nove izazove. Želeo sam da vidim Srbiju i upoznam srpski narod.
* Lepo pričaš srpski. Koliko ti je bilo teško da savladaš naš jezik?
Na početku sam mislio da nikad neću naučiti. Kao i svaki novi jezik kad čuješ, misliš da nemoguće ga savladati. Ali vrlo brzo sam naučio. Za nekih godinu i po dana sam naučio većinu stvari. Naravno nisam otišao u neku školu jezika, već sam jezik savladao uz druge ljude. Napraviš grešku, neko te ispravi, ti opet napraviš istu grešku (smeh).
* Šta je zajedničko Srbima i Grcima?
Mnogo stvari. Imamo istu veru, mentalitet nam je potpuno isti… Ja sam ovde deset godina, nikad nisam video nešto i upitao se šta rade ovi ljudi. Sve je isto kao u Grčkoj. Grci u Srbiji a i ja nijednog trenutka se ne osećamo kao stranaci ovde.
* Šta najviše voliš u Beogradu?
Mislim da Srbi ne cene dovoljno dobro Beograd. On je divan grad. Veoma bezbedan grad, mislim da je jedan od najbezbednijih glavnih gradova na svetu. Sviđa mi se što ima mnogo zelenila, sviđaju mi se reke. Osećam se kao kod kuće.
* Koliko su slične srpska i grčka kuhinja?
Zavisi od dela Grčke. Grčka kuhinja koja je zastupljena na jugu Grčke ili ostrvima nije uopšte slična. Ali kuhinja sa severa Grčke je već mnogo drugačija i bliža je srpskoj. Na severu svaka kuća pravi zimnicu, kao što i vi radite. Namirnice koje se koriste su otprilike iste, samo je način spremanja drugačiji. Velika razlika je što mi mnogo, mnogo manje koristimo suhomesnato u ishrani i jedemo više ribe i morskih plodova.
* Zašto Grci lupaju tanjire? Da li postoji neki običaj iza toga?
Pa ne postoji. Nema nikakve tradicije iza toga, koliko ja znam. Lupamo ih iz istog razloga iz kojeg vi lupate čaše u kafani.
* Sigurno ti nekad nedostaje Grčka. Kako lečiš nostalgiju?
Naravno da mi nedostaje. Nostalgičan sam kada dođu proleće i leto. Iskreno, tada mi mnogo nedostaje more.
* Srbija i Grčka su u velikoj ekonomskoj krizi. Misliš li da možemo sami da se izborimo sa tim?
Moramo sami da izađemo iz tih problema. Svakako ne mislim da je ova kriza kraj sveta. Vi to ovde mnogo dobro znate, kod vas je ta situacija mnogo duže. U Grčkoj nije tako strašno kao što ljudi misle. Grci samo nisu navikli da žive sa manje prihoda i na tu promenu se treba navići.
* Šta bi preporučio turistima koji dođu iz Grčke da vide u Beogradu?
Uglavnom kada mi dolaze prijatelji, uvek idemo u Knez Mihajlovu, pa na Kalemegdan. Kada je lepo vreme idemo na Adu Ciganliju. Svima preporučim da vide Muzej Nikole Tesle. I naravno, izlasci.
* Jorgose, za kraj, pljeskavica ili giros?
Vidi, meni giros i nije baš omiljeno jelo. Giros je ipak „fast food“. Ali u ovoj situaciji, uvek giros… Rekao nam je Jorgos kroz smeh na kraju našeg upoznavanja.
