Stigmata je trag ili žig koji je, po katoličkom predanju, na natprirodni način ostao otisnut na telu nekih svetaca dok su bili u ekstazi, kao simbol i uspomena na to da su svojom dušom učestvovali u Hristovom stradanju. Stigmate takođe mogu biti i pokazatelj izvesnih patoloških procesa.
Sredinom septembra 1924. godine, nakon što je obišao evropsko Sredozemlje i sever Afrike, Franja Asiški je prekinuo svoje misionarstvo i posvetio se meditaciji i postu u manastiru Alverno, u italijanskoj oblasti Toskana. Kada se vratio, na telu je imao rane i belege nalik na Hristove rane na krstu.
Šta je stigmata?
Stigmate su možda najveći fenomen misticizma. Crkva smatra da su se prave stigmate pojavile na Isusovom telu u vidu pet rana prilikom raspeća na krstu. Od tada je u verskoj zajednici zabeleženo više slučajeva preobraženja. Na telo stigmatizovanog ukažu se iste rane kakve je imao Isus Hristos kada je bio raspet, kod rebara (gde je proboden kopljem – prim. prev.), na šakama i na stopalima, te na čelu od trnovog venca. Ponekad su ove rane veoma bolne i obilno krvave.
Neke stigmate na telima
Bilo bi nemoguće poimenice nabrojati sve svece i vernike koji su bili stigmatizovani, nezavisno od toga što nisu svi oni uživali jednaku slavu i poštovanje. Stigmate Franje Asiškog potvrdili su ugledni očevici kakav je bio papa Aleksandar IV. Svojom verom i uzornim životom svetac je postigao snažnu identifikaciju sa raspetim Hristom, usled čega se ova duhovna veza očitovala i u telesnom obliku, u vidu Hristovih stradalničkih rana.
Dan i po nakon što je izdahnula, na grudima svete Veronike de Đulijani (1660- 1727) ukazao se beleg s dvadeset i četiri figure, među kojima su bili latinski krst i slova kojih je bilo koliko i njenih vrlina, baš kao štp je sveta Veronika i predvidela dvanaest godina pre smrti.
Još jedna italijanska svetica, Katarina Sijenska (1347 – 1380), ispovedila se svome duhovnom starešini, dominikanskom fratru Rajmundu Tomazu, da joj je jednom u stanju ekstaze došao Hristos, otvorio joj grudi i iščupao srce. Postoji i priča da se svetica godinama hranila isklučivo svetom naforom.
U svojoj žudnji za ekstazom, stanju duše u kojem putem kontemplacije, molitve i ljubavi stupaju u mističko jedinstvo s Bogom, vernici su osećali da ih obuzima neka nadmoćna sila, od koje bi im potpuno obamrla sva čula.
Iako je za ekstazu koju su monasi doživljavali ponekad bilo dovoljno da imaju viziju anđela, najčešće je to bilo bolno proživljeno iskustvo. Priča se da je bilo slučajeva kada bi vernik, čim bi uzeo svetu naforu, na telu dobio stigmate, a iz usta bi mu potekla krv.
Stigmate – znak izabranika
Pojedini stručnjaci koji su dublje proučavali fenomen stigmata ukazali su na značajnu ulogu koju u tome imamentalna sugestija. Najveći kritičari ovo objašnjavaju time da u razumu postoji pritajena sila fanatizma, a brojni medicinski nalazi ukazuju na nervne i endokrine poremećaje.
Neki sumnjaju na primer da je Tereza Avilska, najčuvenija svetica obeležena stigmatama u istoriji katoličanstva, imala simptome epilepsije, koji su se ispoljavali kao nesvestice. grčevi, utrnuće i paraliza nekih delova tela.
U zvaničnim spisima o kanonizaciji ove monahinje i mistika iz Avile stoji da je 4. oktobra 1582., na dan kada je sveta Treza izdahnula, bela golubica izletela iz njenih usta. Sveta Tereza je čuvena po stigmatama kojima je bila obeležena, ali isto tako i po legendi o tome da je 1700. godine, prilikom ekshumacije, njeno još uvek neraspadnuto telo lučilo miro slatkastog mirisa.
Sveta Tereza Avilska je napisala više dela u kojima je izuzetno nadahnuto opisala mističko jedinstvo s velikim Bogom, duboko proživljenu identifikaciju duše s božanskim duhom i stapanje čovekovog bića sa univerzalnim i svetim principom.
Stigmate
Katolička crkva je priznala ukupno preko 300 slučajeva stigmata nastalih Božijom intervencijom. Vreme od XIV do XVI veka obilovao je ovom vrstom fenomena, koji su zatim od XVII veka počeli da se proređuju.
U čitavom XIX veku broj Hrišćana obeleženih stigmatama iznosio je svega 20 slučajeva, a u XX veku je zabeležen samo jedan slučaj(?!), onaj Frančeska Frođonea, koji je crkva zvanično priznala. Karakteristična ekstaza krzo koju su u prošlosti prolazili stizgmatizovani vernici takođe kao da sve više jenjava. U istoriji su stigmatama bili obeleženi brojni vernici, muškarci kao i žene, od kojih su mnogi bili proglašeni za blažene i svece.
Knjigu „Velike zagonetke čovečanstva“ možete potražiti u svim knjižarama Vulkan širom Srbije kao i na sajtu www.vulkani.rs.
