Stefan Stojković (22), pesnik iz Jagodine: DRAGO MI JE ŠTO MLADI PONOVO PIŠU!
– Za mene je pesimizam samo realno gledanje na stvari. Držati sopstvenu knjigu u rukama je neverovatan osećaj. Ovim sam oduvek želeo da se bavim!
Sa Stefanom sam se upoznao na nedavno održanoj književnoj večeri u Kulturnom Centru „Svetozar Marković“ u Jagodini, gde je pred stotinak ljudi imao promociju svoje prve knjige, nazvane „Momentum“. Njegova trema te večeri bila je sasvim opravdana: ovo je njegova prva knjiga, a njemu je tek dvadeset druga godina. Intervju smo uradili posle promocije i, iako još uvek pod velikim utiskom, Stefan je vrlo rado pristao da popriča sa mnom o svom radu, za „Portal Mladi“.
VELIKI STIHOVI MALOG ČOVEKA
Stefan Stojković rođen je 1992. godine u Jagodini. Završio je ekonomsku-trgovinsku školu „Slavka Đurđević“, smer pravno-birotehnički, što je suprotno onome čemu ga je put odveo. Pisanjem se bavi odmalena:
– Počeo sam da pišem dosta rano, sa nekih 6-7 godina sam zašao u pesničke vode. Tada sam napisao svoje prve pesme. Naravno, te pesme su bile na nivou tog uzrasta. S godinama sam napredovao. Pre tri godine sam počeo da pišem malo ozbiljnije tekstove. Tu nalazim inspiraciju i produkt svega toga je knjiga „Momentum“, kaže Stefan na početku našeg razgovora.
Stefan se ne seća prve pesme koja je izašla iz njegovog pera, ali se seća da ju je prvo pročitao drugarici, koja je bila oduševljena, kao i ostatak okoline:
– Reakcije su bile pozitivne, jer niko nije očekivao da takvi stihovi proisteknu iz tako mladog čoveka. To mi se svidelo i dodatno me je podstaklo da se razvijam u tom smeru. Oduvek sam želeo time da se bavim i svu svoju inspiraciju kanalisao sam kroz poeziju i tako sam došao do toga gde sam sad – rekao je Stefan.
Inspiraciju za pisanje Stefan pronalazi u svetu oko sebe i u svakodnevnim dešavanjima, dobrim ili lošim. Do sada je napisao oko 60 pesama, ali ne planira na tome da se zaustavi, jer je tek počeo. Tematika njegovih pesama je, bar za sad, pesimistične prirode:
– Kada sam počeo da pišem pesme u detinjstvu, te pesme su obilovale optimizmom. Sada su pesme više pesimistične, ali ja volim da kažem da je to realistično gledanje na stvari. To je trenutno moja inspiracija. Da li će to evoluirati u nešto drugo, vreme će pokazati, ali za sad je osećanje takvo. 99% mojih pesama je biografske prirode. Nemam običaj da pišem neku fantastiku ili nešto što nema veze sa mnom, iskreno će Stefan.
I GLUMAC, I PESNIK
S obzirom na to da je tek debitovao svojom zbirkom, nagrada i zvaničnih priznanja još uvek nije bilo, ali kaže da i za to ima vremena. Na pitanje kako se oseća sada kada u rukama drži knjigu svojih pesama, mladi poeta je odgovorio:
– Osećaj je čudan. Na promociji nisam očekivao toliki odziv publike. Drago mi je što još uvek ima poštovaoca poezije i ovakve vrste umetnosti. Sve u svemu, osećaj je neverovatan –zadovoljno kaže on i nada se da će još biti toga.
Na izdavanje knjige se odlučio spontano, a najviše mu je pomogla njegova tetka, Dragica Šreder, takođe istaknuti pisac, koja ga je dosta ohrabrivala da nastavi da se bavi time. Trenutno mu je uzor Vladislav Petković Dis, čiji stihovi su mu bili inspiracija. Drago mu je da se poezija vraća na velika vrata kod mladih:
– Poslednjih godina, sve više mladih piše. To me raduje. Toga nije bilo devedesetih i na početku dvehiljaditih, ali sada ih je sve više.
Stefan piše poeziju i na engleskom jeziku. Međutim, o tome nije hteo previše da priča, jer je tek na početku, ali otkrio je da ga inspiriše pesnik Edgan Alan Po. Pored pisanja, Stefan se bavi i glumom, koja mu je velika ljubav:
– Sva moja interesovanja sežu ka umetnosti. Glumim u Gradskom pozorištu. Prvo sam glumio u predstavama Čedomira Stanojevića iz Jagodine, zatim u „Velikom Teatru“, pa sam stigao do Gradskog pozorišta. Debitovao sam u predstavi „Juriš u budućnost“, a igram i u predstavi „Kolomba“ koja je svoju premijeru imala 9. oktobra, rekao je Stefan.
Za sam kraj, Stefan je poručio mladima sledeće:
– Negujte što više svoje ambicije prema poeziji ili bilo kojoj vrsti umetnosti. To je ono što krasi kulturno-umetnički život.
DVORSKE LUDE
Ljudi izlude kada im se nude
Suštinski pitanja prazna.
Ljudi se bude kada prosude
da je na primaku kazna.
Ljudi polude kada ne bude
ono što htedoše da je.
Onda kad jeste onda se pljuje,
Oči im više ne sjaje.
Dođu da vide, bodu pa odu,
pa potom vrate se nazad.
Gnjide sazrevaju kroz mutnu vodu,
s leđa potapaju kazan.
Vatra se plamsa, a kazan kipi
čovek još peče glupost.
Dodaj još drva, još vode sipi!
Misliti? Previše skupo.
Ludara zaudara,
svim tim dvorskim ludama.
Eksplozija sudara,
smrada svih tih ljudara.
