Pročitaj – lista za maj mesec donosi nam 7 naslova, jer je deset knjiga „mnogo“, a pet „malo“.
9. maja Evropa slavi svoj dan. Redakcija je izabrala sedam knjiga kojima će obeležiti ovaj praznik i ceo mesec. Pohitajmo Danu Evrope rečenicama evropskih pisaca.
- „Devojka s pomorandžama“, Justejn Gorder.
„Devojka sa pomorandžama“ je dirljiva ljubavna priča čije izlaganje autor Justejn Gorder, majstor originalne kompozicije, započinje na veoma neuobičajen način. Roman govori o Georgu, petnaestogodišnjem dečaku, čiji se život u potpunosti menja kada dobija pismo od oca koji je preminuo kada je on imao svega 4 godine. Otac govori o devojci s pomorandžama, koja je njegova velika i prava ljubav, i želi da njegov sin to zna. Priča o njoj, o njihovom odnosu, o malom Georgu, svojoj bolesti, preispitivanju smisla života. Kroz ljubavnu priču, Gordon podstiče čitaoca da razmišlja o životu, o tome koje je njegovo mesto u istoriji i svetu oko nas. Ovo delo je velika oda životu i prelepa priča o potrazi za pravom ljubavi.
- Dvor Kneza Aleksandra Karađorđevića (1842 – 1858) , Nebojša Jovanović
Prva knjiga o dešavanjima, običajima, gostima i uticajima na srpskom dvoru. Sadržaj knjige svedoči o ponavljanju istorije – uvidite kakva je sličnost između Jovanke Broz i Jelene Karađorđević (Karađorđeve žene), kako je tada naš državni vrh tumačio odnose sa Zapadom i Rusijom u odnosu na danas i kako smo naglo počeli da imitiramo evropski stil života. Saznaćete kako su se obeležavali državni praznici, šta se oblačilo i jelo u tadašnjoj Srbiji, koju su ulogu u “dinastiji“ imali Nenadovići, zašto su osobe koje su kneza Aleksandra dovele iz izgnanstva na presto odlučile da ga svrgnu sa vlasti. Preporučujemo vam da pročitate ovo delo koje vam donosi odgovore na mnoga pitanja o uređenju, arhitekturi i građanima Srbije u XIX veku.
- “Ima li još pitanja?”, Ranga Jogešvar (“Sonst noch fragen?”, Ranga Yogeshwar)
Ako ste ikada bili u težoj nedoumici koju knjigu pokloniti dragoj osobi, knjiga “Ima li još pitanja?” je idealan izbor. Knjiga je moderna verzija enciklopedije za sva vremena “Hiljadu zašto, hiljadu zato” i u njoj se nalaze odgovori na pitanja koja svakodnevno postavljamo sebi. Zašto se ježimo? Odakle dugi boje? Zašto su nam na nekim fotografijama oči crvene? Kako se izračunava rok trajanja namirnica? I šta je toliko posebno u broju 13? Odgovore na ova i brojna pitanja iz svih oblasti života možete naći na 300 stranica ove knjige, koju je za naše prostore izdala “Laguna”. Ovo je knjiga koja može poslužiti svima i idealan je poklon ne samo za druge – već i za sebe.
- “Demijan”, Hermann Hesse
Ovaj roman pripada kategoriji Bildungsroman-a posvećenih procesu odrastanja i sazrevanja, najznačajnijim i najnejasnijim psihološkim promenama u toku života. Pročitajte ga, koliko god godina imali, jer će vas podstaći na razmišljanje i rad na sebi samima.
Glavni junak je dečak Sinclair koga pratimo od desete do dvadesetih godina, sagledavamo sve aspekte njegovog odnosa prema sebi, svetu i društvu. Od zbunjenosti, iluzija i straha, preko dokazivanja i pobune, do prihvatanja sebe i trenutne situacije.
Hese nas uči da se ne plašimo i ne bežimo od „tamnih“ strana naše ličnosti, već da shvatimo da su one deo nas i da su nam jednako potrebne za kvalitetan i ispunjen život kao i one dobre.
„Možda će ovo biti jako veliki rat, rat gigantskih razmera. Ali i to je samo početak. Novi svet je počeo i novi svet biće užasan za one koji ostanu vezani za onaj stari.“
- „Jedan, nijedan i sto hiljada“ , Luiđi Pirandelo.
Jedan od najboljih Pirandelovih romana, savršene forme, „Jedan, nijedan i sto hiljada“ (1924), najpre je objavljen u novinama, a tek 1926. g. štampana je i knjiga. U pitanju je još jedno delo ovog nobelovca tipično „pirandelovski“ prožeto tragičnim humorom, u kojem autor iznosi ideje o iluziornosti realnog života i realnosti subjektivnih iluzija, delo u kojem je zastupljena jedna od Pirandelovih omiljenih tema – pluralitet ličnosti (od samog početka pokrenuta kroz motiv ogledala).
Vitanđelo (Đenđe) Moskarda, glavni junak ovog romana, otkriva jednoga dana da mu se nos malo krivi na jednu stranu, a ta banalna konstatacija sitne fizičke mane dovešće ga polako do saznanja da ga drugi ljudi vide i prosuđuju na najrazličitije načine, da na njega gledaju iz mnoštvo različitih i međusobno nepomirljivih perspektiva. Kada se njegova drama toliko zamrsila, počele su i njegove neverovatne „ludosti“. Moskarda rešava da otkrije ko je on u očima svojih najbližih prijatelja i da se zabavi tako što će za inat razoriti baš to što on za njih predstavlja, ali… Kuda će ga takva vrsta igre odvesti i koliko je ona nepromišljena? Junak ovog romana počinje da se ponaša drugačije i da čini neočekivane stvari, uvidevši da se i slika koju su drugi imali o njemu menja. I dok se on bori da iz sebe istera tog stranca, razvoj događaja vodi ga ka tragičnom kraju. Kroz ispovest ovog junaka saznaćete, zapravo, kako se začela njegova specifična „bolest“ (ludilo?), i kako će ga njegovo lucidno ponašanje ubrzo dovesti u jedno tako bedno duhovno i telesno stanje da bi i zaista poludeo da u samoj bolesti nije pronašao i lek koji će ga isceliti. Šta je pravo lice, a šta maska? – jedno je od bitnih pitanja i ovog romana punog paradoksalnih pitanja i gorkih zaključaka. Da li će Vitanđelo doživeti oslobođenje i zašto se poslednje poglavlje „ne završava“ saznaćete samo ako pročitate ovaj zanimljivi roman.
Ko je Vitanđelo ako za druge nije onaj koji je do tada mislio da jeste?
- „Karta i teritorija“, Mišel Uelbek
„Karta i teritorija“ Mišela Uelbeka, verovatno najpoznatijeg evropskog pisca danas, ovenčana Gonkurovom nagradom, još jedan je od njegovih romana koji donosi sliku savremene Francuske kao dekadentnog društva. U pitanju je svojevrsna rasprava o smislu i svrsi umetnosti u takvom svetu u kome umetnost ne nastaje kao posledica unutrašnjeg poriva, već pre svega kao zahtev tržišta. Uelbek vidi umetnost današnjice kao odrođenu od sveta kome se obraća i od koga polazi. Junak knjige je usamljeni umetnik, fotograf i slikar Džed Martin (po mnogo čemu tipičan Uelbekov junak), koji je svetsku slavu i bogatsvo stekao fotografijama Mišelinovih auto-karti, odnosno stvaranjem umetničkih dela od istih. Knjiga je zapravo neka vrsta pripovedačkog, umetničkog autoportreta jednog od najznačajnijih i najkontroverznijih pisaca današnjice – Uelbeka samog (umetnika, čudaka, usamljenika) – koji se u romanu pojavljuje kao jedan od junaka. Proces umetničkog razgrađivanja najeksplicitnije je dat kroz simbolično ubistvo koje Uelbek (autor) vrši nad svojim romanesknim likom, čime dolazi i do nagle promene žanra, te roman od refleksivnog ili romana ličnosti postaje pravi krimi roman, subverzivan kao i svi romani Mišela Uelbeka, koga s razlogom smatraju za sociološki i književni fenomen u istoriji francuske književnosti. Ovo je knjiga o neizbežnosti samoće i povlačenju iz života, a kao jedino spasenje iz Uelbekovog pakla sadašnjosti nazire se umetnost.
Da li je karta(prikaz, znak) zanimljivija od teritorije (stvarnosti, označenog)i zašto? – pitanje je koje se nameće samo, naročito ako se ima u vidu da je ovo pre svega roman o umetnosti i da pisac, u stvari, sve vreme vodi raspravu o stvarnosti i fikciji.
- “Čiča Gorio”, Onore de Balzak
U obaveznoj lektiri za sve srednjoškolce “Čiča Gorio” se ipak drugačije čita kada se napusti školska klupa. Objavljen još 1834. godine ovaj roman je deo velikog Balzakovog ciklusa “Ljudska komedija”. Izvanrednost ovog francuskog romana ogleda se u složenoj strukturi, u jednom posebnom katalogu likova, zato i ne iznenađuje što ga mnogi poznavaoci književnosti određuju i kao društveni roman, i kao kriminalistički, i ljubavni. Možda je najbitnije određenje romana kao romana o razvoju ličnosti ili o razvoju karaktera.
Mali pansion u kome se odvija radnja čini se kao jedan izdvojeni svet u kome junaci žive, menjaju se i umiru. Neobična priča o čiča Goriu, bivšem fabrikantu rezanaca, koji živi za svoje dve kćerke opkoljena je još neobičnijim ličnostima francuskog društva koji se kreću od dna ka vrhu i od vrha ka dnu na društvenoj lestvici. Jedan od njih je i Ežen de Rastinjak, fini mladić koji je tek na početku svog životnog puta. U želji da pronađe sebe u velikom parsikom društvu, on se moralno strmoglavljuje. Kriminalni zaplet, ljubavni trouglovi, siromaštvo, patnja – ovaj roman francuskog realiste neprevaziđeno je svedočanstvo o jednom društvu i ljudskoj prirodi.
Autori: REDAKCIJA PORTAL MLADI
Našu listu „7 filmova maja“ možete pogledati ovde.“
