Pogledaj – lista za maj mesec donosi nam 7 naslova, jer je deset filmova „mnogo“, a pet „malo“.
9. maja Evropa slavi svoj dan. Redakcija je izabrala sedam filmova kojima će obeležiti ovaj praznik i ceo mesec. Pohitajmo Danu Evrope uz scene evropskog filma.
- “Čudesna sudbina Amelije Pulen” (“Le fabuleux destin d’Amlèie Poulain”), Jean-Pierre Jeunet.
Čudesna sudbina Amelije Pulen, francuska romantična komedija režisera Žan-Pjera Ženea, kroz likove koji u filmu u potpunosti dolaze do izražaja, uspeva da pokaže savremen život u Parizu. Radnja prati život mlade devojke, Amelije, koja, vodeći jednostavan život, uživa u sitnim zadovoljstvima.
Dan smrti princeze Dajane je ujedno i dan koji joj u potpunosti menja život i utiče na njeno kasnije otkrivanje sopstvenog identiteta. Niz zanimljivih događaja započinje pronalaskom stare metalne kutije koju Amelija rešava da vrati svom vlasniku. Vodeći se mišlju da će, ukoliko ga pronađe, veoma usrećiti vlasnika kutije, nastavlja da čini dobro i usrećuje ljude. Veoma predano i sa uživanjem se posvećuje svojoj odluci, pri čemu zaboravlja na sebe i svoju sreću.
Upoznaje starijeg čoveka koji se bavi rekonstrukcijom umetničkih dela, i koji joj, tokom mnogih poseta, priča o karakteru lika sa jedne od njegovih slika, koga će poistovetiti sa devojkom. Pronašavši album sa iscepanim fotografijama mladića Nina, zaljubljuje se, ali je isuviše stidljiva da bi povodom toga nešto preduzela. Kroz niz zadataka prilikom kojih pokušava da mu vrati izgubljeni album, kao i ohrabrivanjem od strane starca, Amelija pronalazi svoj identitet, ali i ljubav.
- “Dečak u prugastoj pidžami” (“The Boy In Stripped Payamas”)
Film “Dečak u prugastoj pidžami”, snimljen 2008. godine, govori o ostvarivanju neostvarljivog: prijateljstva između sina nacističkog komandanta i dečaka koji se nalazi u jevrejskom logoru. Pošto njegova porodica biva preseljena u Poljsku, gde je otac osmogodišnjeg Bruna unapređen, oni i ne naslućuju koliko će im se život promeniti. Malom Brunu je život u novoj sredini i više nego dosadan bez prijatelja, te poput svakog deteta kreće u istraživanje nove sredine. Veoma blizu njihove nove kuće, nalazi se i velika ograda iza koje se nalazi koncentracioni jevrejski logor, koji je Bruno otkrio i gde upoznaje dečaka Šmuela, koji je i nesvestan da ga smrt čeka. Obojica ne znajući za situaciju u zemlji, ubrzo postaju prijatelji koji su vrlo lako našli zajednički jezik: Bruno mu je donosio hranu, igrali su se loptom, razgovarali… Sve do jednog kobnog trenutka. Ova dirljiva priča o nevinim dečijim dušama koje ne poznaju društvene razlike pohvaljena je od strane kritičara i bila nominovana za brojne nagrade, uključujući i tri nominacije na dodeli nagrada Britanskog nezavisnog filma. Hoće li uprkos razlikama njihovo prijateljstvo opstati?
- “Mali Nikolas” (“Le Petit Nicolas”), Laurent Tirard
“Mali Nikolas” je komedija iz 2009. godine, inspirisana istoimenim delom francuskog pisca René Goscinny-a (tvorac Asteriksa i Obeliksa, Taličnog Toma i Iznoguda) uz čije knjige i stripove i dan danas odrastaju deca širom sveta.
Film u duhu francuske kulture 50-ih godina lako vodi kroz priču dečaka koji rešava svoj „životni problem“ sa izrazitim osećajem za prijateljstvo, ljubav prema roditeljima i pravdu. Gledajući Nikolasove nestašluke vratićete se u detinjstvo i poželećete opet da iskusite osećaj dečije bezbrižnosti.
Uloge roditelja tumače Kad Merad i Valerie Lemercier. Uspešno su dočarali koliko je truda potrebno da bi odrasle osobe, okupirane problemima na poslu i u društvu, shvatile šta se događa u glavi deteta.
Film preporučujemo svima, jer je pitak, bez predvidljivog humora, specijalnih efekata i nepotrebnih dramatizacija. Prava francuska poslastica za večernje opuštanje sa prijateljima i porodicom.
- „Život je lep“ („La vita è bella“), Roberto Benigni.
Ovaj italijanski film snimljen 1997. godine dirljiva je priča o nesebičnoj roditeljskoj ljubavi, o neobičnoj igri i odrastanju jednog jevrejskog dečaka u koncentracionom logoru za vreme Drugog svetskog rata. Ovo je priča o ocu koju je svojom maštom, duhovitošću i snalažljivošću uspeo da zaštiti svog sina od patnje, straha i smrti, i da sačuva čistotu i nevinost njegovog detinjstva čak i u logoru. Umesto osdbrojavanja dana do smrti ili do kraja rata, mali Đozue broji dane do trenutka kada će, nakon brojnih neobičnih pravila i prepreka, pobediti u igri i osvojiti pravi tenk. Maestralni Roberto Benini (Roberto Benigni) dobio je Oskara za glavnu mušku ulogu. Film je dobio Oskara i za najbolju muziku, kao i za najbolji film na stranom jeziku.
- “The Cow and I” ( “La Vache et el Prisonnier”), Henri Verneuil
Ova, sad već starija, francuska komedija iz 1959. godine donosi nam simpatičnu priču o neobičnom prijateljstvu između jednog ratnog zarobljenika i – krave! Radnja filma smeštena je u godine Drugog svetskog rata. Jedan zarobljenik umoran od muka zarobljeništva, poniženja jer je sada samo broj – a ne osoba za sebe, konačno se odlučuje da kaže zbogom. Kao paravan za slobodno kretanje, uzima jednu kravu (Margaritu), koja će mu biti jedini prijatelj sa kojim će moći da priča i da se što bezbednije provuče – jer ko bi odbio šolju mleka. Glavni junak Bailly i njegova Margarita kreću putovanje po zemlji bez straha i sa mnogo avantura na kom će upoznati još puno ljudi koji na ovaj ili onaj način dele istu sudbinu. Glavna uloga pripala je Fernand Joseph Desire Contandin-u, velikom glumcu francuske scene. Film je režirao Henri Verneuil.
- „Velika lepota“ („La grande bellezza“), Paolo Sorentino
Šezdesetpetogodišnji pisac i novinar, uz to i kralj visokog društva, Džep Gambardeli, šarmantni hroničar Rima i njegovog kulturnog života, imao je 26 godina kada je došao u ovaj večni grad, čija su mu se vrata širom otvorila zahvaljujući knjizi koju je napisao u mladosti. Brzo je upao u nešto što bi se moglo nazvati vrtlogom visokog života, a da toga nije odmah ni bio svestan. Međutim, on nije hteo da živi „visoki život“ i da samo ide na zabave; hteo je da postane kralj istog, i u tome uspeo. Međutim, posle smrti žene koju je u mladosti voleo, počinje da se preispituje, prezrivo gleda na svoje okruženje i traga za čistom emocijom i, iznad svega, pravom lepotom. U godinama kada ni samo lepota više nije dovoljna, svestan zatvaranja ciklusa između života i smrti i proticanja vremena, on počinje da istražuje duboke kutke svoje ličnosti i traži veliku lepotu, ne bi li se ponovo latio pera i napisao knjigu. Ova filmska avantura donosi nam susret sa prekrasnim scenama vedrog, šarenog, zavodljivo lepog i modernog Rima, ali sa druge strane, i sa dekadencijom društva i prazninom koja vlada u tom izveštačenom svetu visoke buržoazije, dok se istovremeno glavni lik nostalgično vraća u neopterećujuću prošlost evocirajući uspomene iz mladosti. U ovom zaista specifičnom filmu, nagrađenom Oskarom za najbolji strani film na 86. dodeli nagrada Američke filmske akademije (nakon što je trijumfovao i na dodeli nagrada Evropske filmske akademije krajem 2013. g.), očekuje vas prava umetnost, mnoštvo simboličkih scena, predivni kadrovi Rima, muzika koja na pravi način prati scenu, mnoštvo šarenila i zanimljivih kontrasta, među kojima je svakako najbitniji onaj koji se odnosti na filozofiju duhovnog i svetovnog života, a sve to „između tišine i osećaja, emocije i straha, istrošenih nestalnih prskanja lepote i bedne prljavštine i jadnog čovečanstva“. „Velika lepota“ Paola Sorentina je više od hedonističke šetnje kroz život rimske kulturne elite.
- “Kraljevska afera“ (“En kongelig affære”), Nikolaj Arcel
Ovo je intrigantna istorijska priča o mladoj danskoj kraljici udatoj za ludog kralja. 1767. godine mladu britansku princezu Karolinu udaju za psihički nestabilnog kralja Danske, Kristijana VII. Kako vreme prolazi njen život na stranom dvoru postaje sve naporniji i teži, do trenutka kada upoznaje novog lekara svog muža, Nemca dr Johana Štruncea. Jedino će njegovo mišljenje uticati na mladog kralja, pa će u saradnji sa kraljicom pokrenuti velike i neophodne reforme u kraljevini. To političko partnerstvo presta u strastvenu ljubavnu romansu. Pod budnim okom svojih protivnika, ljubavnici – kraljica i kraljev lekar – menjaju svet svoje kraljevine i žive u stalnom strahu da će biti otkriveni. Film je nominovan za Oskara u kategoriji Najbolji film na stranom jeziku 2013. godine. Mikkel Boe Følsgaard dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu na Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu.
Autori: REDAKCIJA PORTAL MLADI
„Našu listu „7 knjiga maja“ možete pogledati ovde.“
