Da li je to gostovanje na malim ekranima gde vas može gledati veliki broj ljudi ili je to možda neki seminar gde govorimo o nekoj temi? Skoro svako će Vam reći da nema strah od javnog nastupa, a onda izađe da odbrani seminarski rad pred svojim kolegama na fakultetu i počne da muca, preznojava se, crveni, i dr.
Šta je to javni nastup?
Javni nastup predstavlja bilo koju vrstu predstavljanja sebe većem broju ljudi, ili pak jednoj osobi koja predstavlja autoritet. Volela bih da vam kažem kako je stvar u talentu, u tome kako izgledate ili u Vašem uverenju. Ali, istina je mnogo jednostavnija.
Umetnost javnog nastupa se uči.
Osnovna prepreka kod javnog nastupa je savladavanje straha. Ovaj strah pripada grupi iracionalnih strahova ili fobija, razvija se još u ranom detinjstvu ili zbog nekih negativnih iskustava u prošlosti. Međutim, svaki naš novi javni nastup je prilika da se suočimo sa strahom i izađemo kao pobednici.
Kako savladati strah od javnog nastupa?
U ovom tekstu ću Vam dati nekoliko saveta koje i sama primenjujem, s obzirom da se bavim i prezentovanjem pored pisanja:
1. Zaboravite na prošlost!
Ne dozvolite da vas prethodno loše iskustvo stalno prati. Ignorišite ga.
2. Kako biste oterali strah i stekli samopouzdanje, važno je da vežbate.
Glavna odlika dobrog govornika je njegova neverbalna komunikacija sa publikom. Stoga, vežbajte dok se ne budete osećali dovoljno sigurni u sebe. Stanite ispred ogledala i prezentujte, ili snimite sebe, a zatim popravite greške dok ne budete uvereni u svoje rezultate.
3. Da bi bili sigurni u sebe, dobro naučite gradivo.
Budite sigurni da poznajete temu i materijal. Prvih pet minuta Vaše prezentacije su ključni. Fokusirajte se na poruku, ne na sebe. Pokažite svojoj publici da je Vaša poruka važna tako što ćete im omogućiti da osete Vaš entuzijazam i energiju. Ako vam je lakše, napravite Power Point prezentaciju ili imajte kartice kao podsetnike. To uopšte nije pogrešno.
4. Prezentacija nije predstava i nemojte je tako doživljavati.
Sebe doživljavajte kao posrednika između poruke koju ste doneli i ljudi koji će je čuti. Publika obraća pažnju na vas prvih dvadesetak sekundi, a zatim se fokusira na sadržaj. Uostalom, svi smo ponekad bili publika, pa znate i sami.
5. Ne obraćajte pažnju na ,,opasne“ tipove
Često imamo ideju, pogotovo kada branimo seminarski rad, ili govorimo o nekoj temi na fakultetu da nas nekolicina bojkotuje i samo čeka našu grešku. Imajte na umu da nijedan govornik ne može zadovoljiti sve sagovornike. Umesto da gledate u te zlobne osobe, koje vas provociraju i kojima je misija da vas sputaju, usmerite svoju pažnju ka ljudima koji vas pažljivo slušaju i klimaju glavom. Na taj način ćete imati više volje i entuzijazma za dalje izlaganje.
I poslednji, ali ne manje važan savet je: BUDITE SVOJI !
Kakko pobediti strah od javnog nastupa?
Harizmatični postajemo tako što gradimo svoju autentičnost, a ne tako što ćemo kopirati druge. Mene fasciniraju ljudi koji umeju da nam daju deo sebe. Za ovo je potrebna hrabrost i dobro poznavanje sebe. Ukoliko ne znate po čemu ste posebni, pitajte one koji vas poznaju. Sigurno ćete se iznenaditi odgovorima. Zato za mene ne važe pravila poput: ,,Drzi ruke ovako, kreći se onako…“
Ako se bavim ,,pravilima“ kako se ponašati, koje ,,prave“ rečenice izgovarati – to me opterećuje, dekoncentriše i vodi do loše prezentacije. Pa to ne bih savetovala ni vama.
Činjenica je da se samo oko jedan odsto ljudi rodi sa darom govorništva i harizmom koja pleni čim otvore usta. Teško je da se ne zapitamo: Šta je s nama koji smo u onih 99 %?
Osim ovih navedenih saveta, veoma je važno da verujemo u to da se vežbanjem zaista može savladati ova veština. Na taj način ćemo, putem ponavljanja, eliminisati greške i postepeno napredovati.
Čak i veliki govornici satima vežbaju.
Ne treba da postoji razlika u tome da li govorite pred publikom ili jednom osobom.
Ako izlažete jasno i polako i ako vas jedno dete ili čovek razume, imate sposobnost da razvijete veštinu govorništva koja će vam omogućiti da jednog dana budete govornik i pred nekoliko stotina ili hiljada ljudi.
