Tradicionalna, 13. „Noć muzeja“ biće održana 21. maja u skladu sa datumom koju je odredila „Evropska Noć muzeja“, sa sedištem u Parizu.
Trinaest mnogima nije omiljeni broj, ali ovogodišnja „Noć muzeja“, kako najavljuju organizatori, uhvatiće se u koštac sa (ne)slavnim nasleđem tog broja kroz mnogobrojne sadržaje koji će publici izmamiti dobro raspoloženje pokazujući da su kultura, znanje i smeh najbolji saveznici u borbi protiv sujeverja.
Kao i svake godine „Noć muzeja“ će otvarati nove prostore za publiku, otkriti neotkriveno i ispričati dosad neispričane priče o ljudima, događajima i arhitekturi našeg grada.
Programski savet „Noći muzeja“ ove godine čine arhitekta i akademik Brana Mitrović, reditelj i gl. i od. urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić, vajar prof. Mrđan Bajić, istoričarka umetnosti prof. dr Lidija Merenik i istoričar Milan Tlačinac. Savet je usvojio koncept i odredio akcente ovogodišnje manifestacije.
Mitrović skreće pažnju na vrednosti manifestacija kao što je „Noć muzeja“.
„Manifestacija Noć muzeja je kroz proteklih 12 godina uvela novi pristup muzejskom i kulturnom nasleđu Srbije, a pre svega Beograda. Reke ljudi pred beogradskim muzejima i galerijama, biserima beogradske arhitekture i vrednim arhitektonskim delima nas ubeđuju u neophodnost ove manifestacije i veliku sklonost posetilaca ka prezentovanju kulturnog nasleđa na moderan način“, ocenio je Mitrović.
On je naglasio da nas „Noć muzeja“ uverava da Beograd voli svoje muzeje i galerije i da zaslužuje osavremenjene muzejske postavke i novi pristup posetiocima.
Vajar prof. Mrđan Bajić istakao je da je Noć muzeja jedna od retko uspešnih akcija i da publici nudi dobar edukativni provod.
„Iz mnogobrojnih razloga: nedostatak programa usled manjka sredstava ili manjka kreativnosti, zbog zatvorenosti, zastarelosti i neopremljenosti izlagačkih prostora, generalno i ovde, zamiru izložbene aktivnosti osuđene na vidljivost gotovo isključivo profesionalne publike“, primetio je Bajić.
On naglašava da „Noć muzeja“ i dalje ostaje jedna od retkih uspešnih akcija, ili jedina, koja jasno i atraktivno konstituiše „izložbe događaje“, aktivnosti koji okupljaju i mame publiku, nudeći joj ne samo dobre programe, nego i šarm premijere, zajedničkog okupljanja, čekanje u redu sa saznajnim namerama, istraživačke šetnje po slobodnom izboru koje su istovremeno i izlazak u grad i dobar edukativni provod.
Bradić, koji je od ove godine član Programskog saveta, naglašava sa su „muzeji živi onoliko koliko je živ sam naš život“.
„Avantura noćnog razotkrivanja muzeja, galerija i arhiva predstavlja poseban izazov za publiku i stručnjake da senzibilišu kontekst vremena odakle je sve došlo, kako bi bolje razumeli vreme u kome jesmo kao i ono što će doći“, rekao je Bradić.
U „Evropskoj Noći muzeja“ prošle godine učestvovalo je više od 1.900 muzeja u 45 država.
izvor: tanjug.rs
