Vraneška dolina – Priča o čarobnoj dolini

Datum: 11.04.2017 11:54,   Autor teksta: Milica Dašić
   

Vraneška dolina – Početak njegove priče o najlepšim danima detinjstva ličio je na bajkoviti početak: „Once upon a time“. Blago uzbuđen i sa dečačkim, iskonskim sjajem u očima, govorio je o čarobnoj dolini, između planina i mora.

Sećam se da sam se prepoznala u osećaju bezbrižnosti i pripadnosti mestu za koje do sekund vremena pre nisam ni znala da postoji na mapi. A postoji. Velika povezanost sa mestom o kojem pri put u životu slušam činila se ludačkom, pa se mali geograf u meni probudio i u  ruke uzeo geografsku kartu svoje zemlje u razmeri 1:500.000.

Dolina iz njegove priče je stvarna, ali i čarobno lepa. Naziva se Vraneška dolina, a nalazi se daleko od gradske vreve, na severu Crne Gore. U Vraneškoj dolini, poznatoj  po junaštvu, ali i kao kolevki časnih i uspešnih ljudi, u davna vremena nalazila se slavna županija Ljuboviđa.

Vraneška dolina

Ljuboviđa je bila stara srpska srednjovekovna župa koja je obuhvatala sliv reke Ljuboviđe, leve pritoke Lima, južno od Prijepolja u srednjem Polimlju. Ovoj župi pripadalo je i mesto Brodarevo. U njoj je sin Vukana Nemanjića, Dimitrije (kaluđer David) sagradio crkvu „Davidovicu“. Početkom XV veka, u ovoj župi se često pominju Komarani (predeo i stari trg na levoj obali Lima, do koga su dolazili dubrovački karavani). Nakon pada pod tursku vlast sredinom XV veka, župa Ljuboviđa je pretvorena u istoimenu nahiju, koja je pripadala Hercegovačkom sandžaku. Područje Ljuboviđe i Vraneša je takođe nazivano Donji Kolašin. Ova oblast je 1865. godine ušla u sastav Novopazarskog sandžaka, a zatim je od 1902. do 1912. godine činilo posebnu donjokolašinsku, odnosno vranešku kazu u sastavu Sjeničkog sandžaka. Nakon konačnog oslobođenja od turske vlasti (1912), područje Ljuboviđe je priključeno Crnoj Gori.

Danas, šetajući plodnim poljima, uz bistru reku, ispod planinskih vrhova možemo maštati o davnim vremenima ovdašnjeg naroda, osetiti sklad prirode ili pokušati iskusiti „vranješki stil života ili vranješenje“, koji je jedinstven.

Neodoljiva Ljuboviđa reka („Ova rijeka veliku ljubav viđe…. ljubav viđe… Ljuboviđa.“):

Među nekoliko naselja doline bogate bogomoljama Nemanjića, izdvajaju se Pavino polje i Tomaševo.  Na nadmorskoj visini od 753m,  sa nešto manje od 300 stanovnika, ali i gostoljubivoj atmosferi, Tomaševo dobija posebno mesto u srcu. Selo se do 28. aprila 1952. godine zvalo Šahovići, a sada nosi naziv Tomaševo u znak sećanja na Tomaša Žižića (1909-1942), komandanta Četvrtog bataljona Treće proleterske sandžačke udarne brigade i narodnog heroja Jugoslavije.

Pavino polje, na nadmorskoj visini od 1093m, sa raskošnim pogledom i planinskim vazduhom, kao i svega  oko 250 stanovnika odaje karakterističnu sliku crnogorskog ambijenta.

Čitava Vraneška dolina bogata je mnogim prirodnim lepotama koje treba „otkriti“ i sačuvati od zaborava i nemarnosti. Osim prirodom, bogata je i predanjima, koja se prenose „sa kolena na koleno“, kao i  gostoljubivim stanovništvom koje će vas uvek rado dočekati i povesti u šetnju veličanstvenom dolinom.

Na kraju teksta, u kome sam pomenula samo delić onoga što Vas očekuje, ako se uputite u navedenom pravcu avanturističkog putovanja, mogu zaključiti samo da čarobne doline ipak postoje. Vraneška dolina je dokaz za to.

Pozdrav!

Ostavi komentar:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 3 = 5