Hitlerovautomobil za široke narodne mase postao je najprodavaniji auto svih vremena. Predstavljamo vam priču o čuvenoj Bubi.
U Englesku je 1945. godine stigao redak i krajnje čudan model automobila iz razrušene fabrike „Volkswagen“ u Nemačkoj. Vozilo je predato na pregled komisiji vodećih britanskih proizvođača automobila. Predsedavajući komisije opisao je Bubu kao bučan i neatraktivan model, koji teško može biti privlačan prosečnom kupcu.
Iako je Buba dizajnirana još 1934. godine, po Hitlerovom nalogu, kompanija „Volkswagen“ nije uspela da pokrene serijsku proizvodnju sve do posleratnih godina. Bubu je dizajnirao Ervin Komenda, dok su motor i ostali mehanički delovi plod majstorije Ferdinanda Poršea. Možda ste negde čuli za njega?
Bilo kako bilo, predviđanja britanske komisije bila su pogrešna. Do 1972. godine Buba je postala zvanično najprodavaniji automobil ikada. Te godine je omalena Buba prešla cifru od 15.000.000 prodatih primeraka.
Proizvodnja Bube nastavila se sve do početka trećeg milenijuma. Poslednji primerci proizvodili su se u Meksiku do 2003. godine. Do tog trenutka, bilo je prodato više od 21.000.000 Buba.
Ovaj automobil prevazišao je sva očekivanja. Bio je planetarni hit. Nesvakidašnji dizajn, nemački kvalitet i pouzdanost bili su glavni atributi Folcvagenovog prvenca. Prodavala se u svim zemljama sveta, onim kapitalističkim, komunističkim, svi su voleli Bubu.
I dalje je zanimljiva transformacija ove Hitlerove ideje u automobil koji je toliko bio voljen širom sveta. U SAD je tokom šezdesetih godina Buba bila ubedljivo najprodavaniji strani automobil. Kod Amerikanaca Buba je postala zaštitni znak surfera, studenata, hipika i ostalih ljudi slobodnog duha. Koliko se ovo društvo razlikovalo od nacističke Nemačke? Mnogo, ali poenta nije u tome. Buba bila namenjena širokim narodnim masama, i u tome je i uspela, svi su je voleli.
Sam auto se tokom skoro šezdeset godina svoje proizvodnje malo menjao. Mehanički, bilo je sitnih promena, ali u suštini je to bio isti auto koji se pojavio davne 1945. godine. Buba je podigla „Volkswagen“ iz pepela i od njega načinila svetskog automobilskog giganta.
U međuvremenu, proizvodnja Bube izašla je van granica Nemačke. Nicale su fabrike u drugim državama, u Brazilu, Meksiku, Australiji. U prestonici Meksika – Meksiko sitiju, Buba je postala zvanično gradsko taksi vozilo. Više od 50.000 primeraka krstarilo je ulicama grada.
Posmatrajući današnju svetsku automobilsku scenu, ne mogu, a da ne primetim nedostatak onih šarmantnih automobila poput Bube. Teško je pronaći auto koji će istovremeno biti mangupski i porodični. Nažalost, u današnjem svetu ima previše novca koji sa sobom vuče i premalo stila.
Malo je automobila koji su dostigli slavu Bube, automobila koji je je pre tačno 70 godina (?!) bio plod genijalnosti jednog inženjera i megalomanskih planova jednog diktatora. Omalena Buba ušla je na automobilsku scenu u velikom stilu i ostavila neizbrisiv trag.
