Ruska avangarda u Beogradu

Datum: 15.11.2015 21:00,   Autor teksta: Portal Mladi
Datum: od 19.11.2015 do 07.02.2016

Povodom obeležavanja stogodišnjice nastanka Crnog kvadrata, remek dela vodećeg umetnika ruske avangarde, Kazimira Maljeviča, koje predstavlja svojevrsnu revoluciju u umetnosti, u Muzeju istorije Jugoslavije (objekat Stari muzej) 19. novembra godine će biti otvorena izložba Ruska avangarda u Beogradu.

Autorke izložbe su kustoskinje, Ana Pakhomova i Faina Balakhovskaja. Na izložbi će biti predstavljena umetnička dela čuvenih autora iz pet ustanova: Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Rostovsko-jaroslavskog državnog muzeja arhitekture i umetnosti, Regionalnog muzeja umetnosti oblasti Ivanovo, Muzeja umetnosti Jaroslavske oblasti i Državnog istorijsko-arhitektonskog, umetničkog i pejzažnog muzeja Caricino.

Postavku će upotpuniti i jedanaest dela iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu, a izložba će trajati do 7. februara 2016. godine.

Izložba će obuhvatiti 117 radova poznatih umetnika: slike, crteže, ilustracije za knjige, skice kostima za pozorište i film, porcelan sa propagandnim porukama i idejne nacrte arhitektonskih zdanja. Među najznačajnijim delima su grafike i slike Vasilija Kandinskog, Aleksandra Rodčenka, Ivana Kljuna, Aleksandra Arhipenka, Aleksandra Vesnina i Ljubov Popove, kao i dela primenjene umetnosti Kazimira Maljeviča.

Izbor dela čini pregled ruske avangarde koja ne predstavlja jedinstveni umetnički pravac, već široki okvir za umetničke, literarne i pozorišne eksperimente, tokom prve trećine 20. veka. Taj radikalni umetnički pokret širih razmera, koji je u jednom trenutku slavljen, u drugom potpuno osporen i zabranjen, danas je ponovo prihvaćen. Ruska avangarda u Beogradu odslikava jedinstveni fenomen, nastao kada se oformila grupa umetnika koja je u umetnosti videla zamenu za religiju i put ka promeni društva. Uvođenje geometrizacije u likovni izraz umesto figuralnosti, predstavljalo je odraz modernizacije pretežno agrarnog ruskog društva i snažnu veru u radničku revoluciju, progres i industrijalizaciju. Na izložbi će biti predstavljeni radovi oko pedeset umetnika koji obuhvataju skoro sve pravce ruske avangarde:futurizam,supermazam, konstruktivizam i funkcionalizam.

Vrhunac uspona avangarde se poklapa sa razvojem bioskopa, pa će izložba obuhvatiti i skice kostima i scenografije za film Aelita: kraljica Marsa, Aleksandre Ekster i prikazati grafičke ilustracije kostima i scenografije za predstave slavnog režisera, Sergeja Ejzenštajna, koji je najviše doprineo razvoju filmske montaže u svetskoj kinematografiji.

Jedan od pravaca koji je proistekao iz avangarde u poeziji je i futurizam. Deo postavke sa grafičkim radovima će uključiti ilustracije za knjige „oca ruskog futurizma“, umetnika Davida Burljuka, kao i radove Natalije Gončarove, Olge Rozanove, Velimira Hlebnikova i Alekseja Kručena.

Neizostavno ime ruske avangarde svakako je i El Lisicki koji će na beogradskoj izložbi biti predstavljen ne samo radovima iz oblasti arhitekture, od kojih je najpoznatija utopijska ideja horizontalnih solitera, već i sa četiri grafike iz Narodnog muzeja u Beogradu.Povodom obeležavanja stogodišnjice nastanka Crnog kvadrata, remek dela vodećeg umetnika ruske avangarde, Kazimira Maljeviča, koje predstavlja svojevrsnu revoluciju u umetnosti, u Muzeju istorije Jugoslavije (objekat Stari muzej) 19. novembra će biti otvorena izložba Ruska avangarda u Beogradu.

Izvor: Muzej istorije Jugoslavije

Ostavi komentar:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

+ 5 = 8