Selo je naselje gde se najveći deo stanovnika bavi poljoprivredom . Seoski pejzaži pružaju odmor za dušu i raj za oči, nešto sasvim suprotno gradskom asfaltu i gužvi. Autori rubrike Kompas kaže Srbija ispričaće vam priče o pet sela koja su po nečemu jedinstvena. Ovo je prva priča o selu kosmonauta i spomeniku kralju popa, Lozoviku.
Lozovik na mapi Srbije
Na 75 kilometara od prestonice, prostire se atar nekada najvećeg sela u Srbiji. Ovo je priča o selu kosmonauta i vinove loze,o selu pokraj Smedereva grada.
Lozovik je selo u Srbiji, u opštini Velika Plana, u Podunavskom okrugu.
Godine 1732. selo je pripadalo smederevskom srezu i imalo crkvu i 28 domova. Crkva Svetih Petra i Pavla u Lozoviku građena je u periodu od 1890. do 1893/4. godine. Nalazi se nedaleko od centra sela u prostranoj porti zajedno sa crkvom brvnarom iz 1831. godine. O godini izgradnje crkve svedoči natpis na ploči od belog mermera:
„Opštine lozovičko-saraoračka podigoše ovaj hram za vlade srpskog kralja Aleksandra I i mitropolita Mihajla 1894. g.“
Crkva poseduje vredne primerke pokretnih ikona, kao i bogoslužbenih knjiga iz XVIII i XIX veka.
Prve kuće su bile kod stare škole i tu je osnova selu, odakle se širilo prema reci Moravi i Carigradskom drumu. Meštani veruju da je varošica dobila ime po lozi, koje je ovde bilo mnogo u doba naseljavanja.
Najstarija porodica je Terzić. Njihov predak, koji je po zanatu bio terzija, osnovao je ovo naselje. Legenda kaže da su njihovi preci učestvovali u Kosovskom boju, i da ih je knez Lazar prokleo te nisu mnogobrojna porodica i ako su najstariji.
Radomir Marković Profa
Magistar Radomir Marković Profa je predavao u lozovičkoj osnovnoj školi, ali se i u Sovjetskom Savezu za njega znalo. Sovjetska štampa je o njemu pisala kao o „jugoslovenskom Ciolkovskom“, po svom naučniku koji je iz ruske zabiti doprineo tamošnjoj nauci, vizionaru leta u kosmos i osnivaču moderne kosmonautike. Zahvaljujući posvećenosti nauci, pre svega astronautici, lozovički Profa je zadužio mnoge generacije. U njegovu čast, u mali Lozovik dolazili su sovjetski kosmonauti. Danas, ispred osnovne škole u selu stoji jugoslovenski ratni avion, poklon pionirstvu jednog profesora. Iako iz pomoravske zabiti, posvećen i zagledan u zvezde, dokazao je da se one i tako mogu doseći.
Kasačke igre na Petrovdan
Ne može da prođe Petrovdan , a da se u Lozoviku ne održi vašar. Toga dana se na mesnom hipodromu, koji je prekoputa crkve, održavaju kasačke trke. Gosti se podele. Oni koji vole pečenje, muziku i druge vašarske čarolije ostaju u crkvenoj porti i do mile volje. Drugi koji vole konje, trke i uzbuđenje obavezno pređu u krug hipodroma gde ih očekuju na uređenoj travnatoj stazi brzonogi i hitronogi lepotani skloni kasu. Posebnu pažnju posetilaca privlače takozvana “ brza“ partija i trka za “dame” u kojoj su vozači žene.
U selu postoje dramska, kulturno-umetnička i folklorna društva i sportske sekcije. Od formiranja K.U.D.-a ,,Napredak’’ 1910.god. pa sve do današnjih dana Lozovik okuplja veliki broj ljubitelja dramske, folklorne i muzičke kulture. Postoje i druga udruženja: FK „Udarnik“, RK „Udarnik“ Karate Klub Lozovik koji postiže izuzetne rezultate, konjički klub, lovačko udruženje.
U selu je sniman domaći film “Spomenik Majklu Džeksonu” koji je na evropskim takmičenjima dobio mnogobrojne nagrade i reklamirao selo Lozovik.
Meštani su poznati po gostoprimljivosti, pa nije redak slučaj da gostima besplatno ili uz simboličnu cenu ponude prenoćište. Čekaju Vas.
мало је мучно кад неко говори о Ложовику, а Радомира Марковића помене онако, узгред. аједно с Мајклом Џексоном. Ипак, професор Марковић заслужује далеко већу пажњу. Он је на пример човек које је посетио Герман Титов. Да ствари буду лепше, осим Титова, професора Марковића је посетило још пет совјетских космонаута. Да не помињемо неке друге, мање значајне људе. Па, чиме је професор Марковић изазвао толику пажњу и поштовање совјетске космонаутике? Професор Марковић је био професор географије у лозовичкој школи, и вееееееееелики ентузијаста и заљубљеник у космонаутику. Пре свега, совјетску. Није било детаља совјетских свемирских програма које он није знао (не само као „књишки податак“, већ онако, суштински). Према јдној анегдоти, када је био гост совјетских космонаута боравио у Москви, у поставки космонаутике у Звезданом граду је о сваком изложеном експонату буквално знао све! Захваљујући овом човеку (и њему сличним, мада је тешко наћи неког ко је оваквог формата!) наша омладина се 60их и 70их година интересовала за космонаутику, ракетну технологију и сличне ствари. Постојали су моделарски клубови, такмичења, смотре…За разлику од данас. Данас имамо навијаче, младе који сате проводе пред најпре рачунаром а сад мобилним телефоном, …гомилу беспосличара, који БУКВАЛНО не знају пертлу да завежу! Да, пре ниеки дан је девојци од 18-20 година, у центру Београда, мајка завезивала пертлу на улици! Тужно. Не, страшно!
Iz Lozovika je profesor dr MiodragJakovljević.Pokušavam da pronadjem još poreklom iz Lozovika a da su postali doktori nauka.Na nivou Podunavskog okruga ima ih zavidan broj što je za ponos svih nas koji smo ovde rodjemi.
Profesor Radomir Markovic rodjen je u Begradu. Po zavrsetku studija Geografije na Prirodno Matematickom Fakultetu u Beogradu dve godine nije mogao da dobije posao. Zaposlenje je dobio u Lozoviku, kao profesor Geografije u osnovnoj skoli, i tu je ostao do kraja zivota. U Lozoviku je i sahranjen. Posle prvog leta Germana Titova u kosmos, 1961 godine, Rusi su dosli do saznanja da je polozaj zvezda gledano iz vasione sasvim drugaciji nego kad se posmatra sa zemlje. Zainteresovali su se za Profu iz Lozovika, i posetili ga nekoliko puta. A i on je bio njihov gost. Pozvali su ga da poseti Zvezdani Grad, sto je profesor Markovic i ucinio. Poznat, priznat i cenjen u Rusiji a skoro nepoznat u sopstvenoj zemlji. Ja sam o profesoru Radomiru Markovicu prvi put cula od fantasticnog profesora Momcila Milinovica u jednoj od njedgovih emisija sa izvanrednim Miroslavom Lazanskim. Sta da se kaze? Tako Srbi cene sebe i svoje.