$SESS_ID="PMSESS".get_the_id(); if(!isset($_SESSION[$SESS_ID])){ setPostViews(get_the_ID()); $_SESSION[ $SESS_ID] = 1; }

Od kuge do gripa, epidemije koje su odnele živote miliona ljudi

Datum: 30.04.2016 11:37,   Autor teksta: Natalija Krstić

Prisećamo se najstrašnijih epidemija u istoriji čovečanstva.

U peterburgškoj guberniji 1864. godine bio je rođen mikrobilog Dmitrij Ivanovski (Ивановский, Дмитрий Иосифович). osnivač virusologije. Zahvaljujući njemu objašnjene su bolesti kao što su boginje, besnilo, encefalitis i mnoge druge. Govorimo o najstrašnijim virusima i epidemijama u istoriji čovečanstva.

Kuga
Kuga je prvi put posetila Evropu 551. godine nove ere. Pojavila se u Egiptu i zahvatila je teritoriju cele civilizacije tog vremena. Posebno je nastradala Evropa od epidemije koja je dobila ime Justinijanova kuga. Procenjuje se da je umrlo 100 miliona ljudi. U to vreme je na Zemlji bilo 400 miliona ljudi, što znači da je od kuge umrla svaka četvrta osoba. Prvi talas epidemije trajao je 30, a svet nije mogao da se oporavi od infekcije skoro 200 narednih godina. Bolest nije štedela nikoga, ni kraljeve ni obične građane.

Drugi talas kuge dogodio se u 14. veku. Crna smrt proširila se iz Kine. Samo 1348. godine u Evropi je od bolesti umrlo 25 miliona ljudi, što je činilo četvrtinu stanovništva kontinenta. Kroz nekoliko godina bolest je porazila i drevnu Rusiju.

Do kraja 20. veka kuga se u talasima širila po celom svetu. Pobedu nad kugom proglasio je francuski mikrobilog Aleksandar Jersen (Alexandre Yersin). Pošlo mu je za rukom da 1894. godine otkrije bakteriju kuge i objasni proces tokom kojeg ljudi bivaju zaraženi.

I danas ova bolest postoji, ali nije smrtonosna u tolikoj meri kao ranije. Sredstvima savremene medicine se uspešno leči. Godišnje broj obolelih od kuge dostigne od dve do tri hiljade ljudi, a smrtnost ne prelazi 7%.

Boginje
Jedna od najstrašnijih bolesti Srednjeg veka su boginje. Celi gradovi umirali su od ove bolesti. Strašno je to što su zaraženi prolazili su kroz muke. Bolest je tako uticala da su živi ljudi počeli da trule, a celo telo im je bilo pokriveno crnim krastama. Smrtnost je dostigla 90%. Stradali su i preživeli. Ljudi koji su pretrpeli ovu infekciju delimično ili potpuno su gubili vid, a na mestama gde su nekada bile rane ostali su mnogobrojni ožiljci. Nedavna genetska istraživanja su pokazala da su boginje postojale na zemlji od 3000. godine pre naše ere!

Čak u 20. veku je od ove bolesti umrlo više od 500 miliona ljudi. Boginje su bile pobeđene tek kada je uvedena opšta vakcinacija.

Kolera
Epidemija ove bolesti na nekim krajevima naše planete i dalje postoji. Čovečanstvo je tokom celog svog postojanja stradalo od kolere. Ona je postojala u antička vremena u drevnom Rimu i Grčkoj. Do sredine 20. veka kolera je predstavljala jednu od najopasnijih epidemijskih bolesti koja je odnosila milione života. U savremenom svetu ova bolest ne predstavlja opasnost kao ranije, ali se ipak i danas registruju talasi ove zaraze u siromašnim zemljama. Posebno velika verovatnoća za pojavu ove bolesti postoji u zemljama stradalim od neke prirodne stihije, od zemljotresa ili poplava. Na primer, na Haitiju je 2010. godine od kolere obolelo 200 hiljada ljudi, a umrlo 3333 zaraženih.

Osobenost bakterije kolere je u tome što se prenosi putem fekalija, prljave vode ili hrane. U nehigijenskim uslovima treba očekivati i koleru. Često se bolest razvija munjevitom brzinom. Dijareja, povraćanje i grčevi dovode do slabljenja organizma i smrti. Da ne bi došlo do zaražavanja kolerom, moraju se održavati dobri higijenski uslovi. Danas se kolera veoma uspešno leči, procenat onih koji su preživeli prelazi 85%.

HIV
Opravdano jedna od najstrašnijih bolesti današnjice. Nedavno je dobila epitet kuge 20. veka, ali i u 21. nastavlja da bude aktuelna.
Virus imunodeficijencije strašan je jer čovek od njega umire polako, a lek i dalje nije pronađen, iako se ovim problemom bave hiljade najprogresivnijih i najtalentovanijih naučnika. HIV se preobražava u sidu i poražava imunitet i čini organizam čoveka nesposobnim da se zaštiti od bilo koje infekcije. Virus se prenosi preko krvi i polnim putem, a podjednako napada organizam kako dece tako i doraslih. Sredinom 80-ih godina prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, HIV virusom je zaraženo više od 60 miliona ljudi, od kojih je 25 miliona umrlo. Ako su na početku 21. veka od ove bolesti oboljevali uglavnom narkomani, homoseksualci i prostitutke, sada su na meti i svi ostali.

Ebola
Ebola predstavlja jedan od nastrašnijih savremenih virusa od koga se plaše stanovnici cele planete. Prvo opasno oboljevanje od ove bolesti bilo je zabeleženo 1976. godine u Africi. Smrtnost varira od 25 do 90%. Najveća epidemija dogodila se u Zapadnoj Africi 2014. godine i traje do danas. Prenosi se od inficiranih životinja i prilikom bliskog kontakta sa zaraženim ljudima. Efektivna vakcina protiv ebole i dalje ne postoji. U Africi je od ovog virusa već umrlo 8 hiljada ljudi, ali virusolozima i lekarima polazi za rukom da efektivno spreče širenje bolesti uz pomoć karantina.

Grip
Bez obzira na to što je od gripa bolovao svaki čovek, neki sojevi ovog virusa mogu biti smrtonosni. Virus neprestano mutira, pa je skoro nemoguće proizvesti opštu vakcinu protiv njega. Saveti koje dobijamo svake jeseni pomažu da se zaštitimo samo od određene vrste virusa. Mnogi ljudi bivaju lakomisleni kada na grip ne gledaju kao na opasnu bolest. U istoriji čovečanstva bilo je trenutaka kada je grip ubijao stotine ljudi. Tako je Španska groznica odnela više života nego Drugi svetski rat. Prema različitim podacima od ovog gripa umrlo je od 29 do 50 miliona građana Evrope. Danas nevolju pričinjava takozvani ptičiji i svinjski grip koji se prenosi od životinja. Zbog svega navedenog nije slučajsnost što se grip smatra jednom od najopasnijih bolesti čovečanstva.

Izvor: www.spb.aif.ru

Ostavi komentar:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

+ 81 = 83