MOJ HOBI: TAČNO VREME ZA UMETNOST

Datum: 20.01.2015 06:00,   Autor teksta: Jovana Nikolić
   

Kada časovnik kaže da je vreme za umetnost

Ljubav prema umetnosti kao po pravilu nastaje slučajno. Tako je i Marija Brkljač pred kraj srednje škole dobila zadatak da naslika portret što joj se veoma dopalo i tada je čvrsto odlučila da se bavi kreativnim stvarima. Od tada broj njenih interesovanja svakodnevno raste. Profesionalno se bavi šminkanjem i bodi artom, a osim toga pravi nakit i minijaturnu hranu, a jedno vreme se bavila i tetovažom. Marija živi u Australiji od svoje četvrte godine, a nakon završene srednje škole jedan deo života je provela u Srbiji. Želela je da upiše Likovnu akademiju u Novom Sadu, ali se predomislila i vratila u Sidnej gde je zajedno sa sestrom upisala školu šminkanja.

Koliko su šminka i bodi art cenjeni poslovi? Da li postoji neka razlika između Srbije i Australije u tom pogledu?

Šminka i bodi art su prava umetnost. Školu šminke sam upisala neplanirano, a u to vreme je nisam ni koristila. Po mom mišljenju to nije samo alat za lepotu, već medijum koji se koristi za slikanje, senčenje, crtanje. Od uvek sam volela da crtam i slikam, samo što sada to radim po ljudskoj koži.

Mislim da umetnost šminkanja nije toliko cenjena koliko bi trebalo da bude. Međutim, ima velikih razlika između Australije i Srbije. U Australiji je škola za šminkanje jako skupa i traje godinu dana. Nije sve u školi i postoji mnogo više prilika za obučavanje nakon nje. Nije tačno da kada završiš školu znaš da šminkaš. To što naučiš u školi je sasvim drugačije od onoga što naučiš u praksi. U Australiji je standard šminkanja mnogo viši nego u Srbiji. Ljudi ne razumeju koliko moraš da radiš besplatno da bi sakupio kontakte i znanje.

Šta sve šminka može da uradi? Kolika je njena moć?

Šminka može da potpuno promeni čoveka. Ne samo izgled, već i kako se oseća, kako se ponaša. Mislim da je najveća moć kad neko ume da našminka klijenta tako da se klijent oseća lepo, sigurno i moćno. Šminka je maska koja sakriva nepravilnosti, a dovodi na površinu ono što je važno.

Praviš različite vrste nakita, a svakako je najneobičniji nakit od starih časovnika. Kako si dobila tu ideju?

Videla sam minđuše koje su bile napravljene od lica satova, i odlučila da pokušam i ja da napravim nešto tako. Onda sam krenula da eksperimentišem i stalno mi padaju nove ideje na pamet.

Da li postoji još neki razlog zašto baš satovi osim estetike?

Počelo je zbog estetike, ali što više radim sa satovima, sve ih više volim i prava je avantura tražiti delove. Teško je opisati osećaj kad nađeš nešto što ti je falilo za rad, a nisi ni znao šta si tražio dok nisi našao. Nije sve što je bačeno smeće J. Mislim da svaki sat ima svoju priču.

Praviš i nakit inspirisan tetovažom. Da li si to videla negde ili je to tvoja ideja?

To je moja ideja. Moj tata drži tatu salon u Beogradu, tako da i ja znam da tetoviram. Volim tetovaže, ali ne volim da imam velike tetovaže po sebi. Znam da ima dosta ljudi koji ih vole, ali ne žele i da ih imaju zauvek, po celom telu. Ovaj nakit omogućava da nosiš tetovažu koju možeš da skineš kad poželiš.

Kažeš da si se bavila tetovažom. Koliko ti se dopao ovaj posao i koliko je kreativan?

Veoma mi se dopada. Posao je kreativan kad neko hoće originalnu ideju. Preciznost je veoma važna. Ima nešto lepo i u tome kada neko ima u stranca toliko poverenja da mu dopusti da ostavi svoj trag na koži i to večno.

Odakle potiče interesovanje za minijaturnu hranu?

Pa, ja sam kao malo dete. Ljubomorna sam na onu decu koja sede i igraju se sa glinom u shopping centru po ceo dan. I ja sam poželela da se igram.

Dok sam posmatrala delove satova, pozadina me je podsetila na tacnu, pa sam odlučila da napravim minijaturni doručak. Jaje mi je delovalo nekako najlakše. Ostalo je samo došlo.

Od svih stvari kojima se baviš šta ti je najdraže?

Najviše se bavim šminkom, jer od nje imam regularna primanja. Ali, mislim da mi je pravljenje nakita najdraže. Opuštajuće je. Volim kada imam vremena da stvaram bez određenog cilja. Nikad ne znam kako će šta da ispadne. 

Imaš li neki savet za mlade umetnike?

Da me je neko pitao pre 6 godina da li bih se bavila šminkom, sigurno bih rekla ne. Da me je neko zapitao pre 2 godine da li znam da pravim nakit, rekla bih da ne znam. Moj savet je: ako imaš neku ideju, pokušaj da je ostvariš. Nikad se ne zna šta sve može biti.

Ostavi komentar:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

83 − 78 =