$SESS_ID="PMSESS".get_the_id(); if(!isset($_SESSION[$SESS_ID])){ setPostViews(get_the_ID()); $_SESSION[ $SESS_ID] = 1; }

Goran Mićić – Mlada nada srpskog stand up-a

Datum: 09.11.2016 21:42,   Autor teksta: Anđelija Anđelić

Goran Mićić pobednik je Večeri otvorenog mikrofona, koja se održala u okviru ovogodišnjeg Stand Up Festa u organizaciji Standup.rs. Tim povodom smo popričali sa njim o tome kako se bori sa tremom, zašto ga okolina podržava, da li je za komičara važno da ima devojku i kakvi su njegovi dalji planovi.stand up

Kada su se utisci malo slegli, kakav je osećaj pobediti na Večeri otvorenog mikrofona?

Ovo je samo jedan korak dalje, pobeda mnogo znači, pogotovo u ovakvoj organizaciji u sklopu Stand Up Festa, motiviše me za nešto više, daje neku novu snagu.

Bez smisla je popuniti prijavu za takmičenje, a nemati nameru da pobediš. Zbog toga ne mogu da kažem da se nisam nadao. Dok sam čekao svoj red, pažljivo sam posmatrao nastupe prethodnih takmičara, bili su odlični, iako je nekolicina prvi put bila u dodiru sa brojnom publikom. To je osećaj koji ne možete doživeti ispred ogledala, ili par prijatelja. Komičari sa svakog nastupa izađu kao pobednici, samo ako na pravi način osvoje publiku, e sad bila to fora ili šarm, to je do komičara. Neko ima bolje fore od najboljeg, ali samo ne zna da iznese to na pravi način. Pošto mi ovo nije prvi nastup i prvo takmičenje, poredio sam takmičare koji su tu prvi put sa mojim iskustvom, bilo je dosta dobrih, konkurencija je bila dobra. Ponosan sam na sebe, osećaj je sjajan.

Kako si se osećao nastupajući i da li si imao tremu?

Naravno da jesam, trema uvek postoji, pogotovo ako te posmatraju profesionalci. Kao što sam rekao, nisam prvi put nastupao, pa sam istu mogao i da kontrolišem. Samo je bitno da budeš što prirodniji, i da se publici dopadneš takav kakav jesi.

Dakle, jesam imao sam tremu, trema svakako nije nesto sa čime ne možeš da se izboriš.

Kako se boriš sa tremom?

Ja sam to rešio sa par “Pelinkovca”. Ako vlast donese odluku o zabrani alkohola na stand up nastupimama, kao što i jeste na sportskim dešavanjima, ozbiljno ću se pozabaviti pitanjem “Kakvo nam je stanje u zemlji?” (Smeh.)

Najveća trema se stvara pred sam izlazak, nisam se sa njom mnogo puta borio da bih mnogo pričao o tome. Aplauz i podrška publike je glavni lek protiv treme, on jača komičara, daje mu ideju da svoju sledeću foru objasni lepše i ispriča smešnije, a možda dođe i do improvizacije; obožavam improvizaciju.

Ja pokušam da još u startu popričam sa publikom, da ih uvedem u priču, da i oni budu sastavni deo toga, te prve fore, što više njih upletem u to, to će više njih pažljivije slušati o čemu se radi, a ako saslušaju do kraja, smeha će biti sigurno, inače ta fora koja je unapred pripremljena i testirana ne bi bila tu gde jeste.

Kakvi su utisci okoline?

Ja na to ne gledam kao na nešto spektakularno, niti se trudim da to tako predstavim. Ko me poznaje i ko prati ono što radim pored svih obaveza, zna da radim to zato što mi se sviđa, a ne zbog toga da bih očekivao neke neverovatne utiske i simatije. Volim da se družim, imam dosta prijatelja i poznanika zbog posla koji radim, tako da je dosta njih upućeno u sve to i uglavnom me podržavaju, a to puno znači. Do sada niko od njih nije imao priliku da me gleda, pa me valjda zbog toga i podržavaju. (Smeh.) Šalim se.

Da li si oduvek znao da želiš da se baviš stand up-om?

Nisam, sebe sam zamišljao kao glumca, glumu i dalje volim, možda mi se nekada i za nju ukaže prilika – ko zna, ništa nije nemoguće.

Kako si došao na ideju da se prijaviš?

Odgledao sam pre šest godina emisiju u kojoj su, meni tada prvi put, predstavili stand up komičare. Bilo mi je zanimljivo, kasnije sam to odgledao bezbroj puta i svidela mi se ta ideja, stao sam ispred ogledala i imitirao ono što sam odgledao. Naučio sam napamet i prepričavao društvu. Kada odgledate brda nastupa domaćih i stranih komičara onda dobijete tu snagu da nešto sami napišete. Došao sam na ideju da napišem svoj tekst onog trenutka kada sam uvideo da mi je inspiracija sve veća i veća. To je bila želja jedne meni tad drage osobe, hteo sam da to ispunim. Kontaktirao sam komičare sa naših prostora, postavio pitanja i time pokazao prvo interesovanje, iskreno nisam se nadao da ću dobiti odgovor, ali jesam. gm1Jako su raspoloženi da posavetuju i usmere onog ko se interesuje, nadam se da razumete težinu tih poruka koje sam dobio kao odgovore, tada su to bili moji idoli, težim ka tome da postanemo kolege, očekuje me puno vrednog rada i truda. Svako ko misli da ima smisla za tako nešto može da se prijavi i da se informiše putem sajta organizacije Standup.rs i dobije šansu da postane stand up komičar.

Gde pronalaziš inspiraciju?

Svaki komičar prati koliko-toliko sva dešavanja u svetu i u regionu, nikad ne znaš iz čega može da se napravi dobar fazon, ja toliko i ne pratim dešavanja, ali se za početak vezujem za to da se predstavim publici, odakle sam, na što smešniji način, kako bih im ostao u što pozitivnijem sećanju. Uglavnom su to teme o muško-ženskim odnosima, čini se da je to već obrađen materijal, ali uvek se javljaju nove situacije i različiti konflikti koji se vode u ovom večnom ratu. Za komičara je dobro imati devojku, ako ništa drugo, služi kao inspiracija. (Smeh.)

Kakvi su tvoji dalji planovi?

Ne znam, svašta može da se dogodi. Uglavnom sada nastojim na tome da radim i izgradim sebi karijeru, obezbedim posao, osnujem porodicu, sve ostalo je bez smisla. Nisam upisao fakultet, pogrešio sam, zaposlio sam se odmah nakon srednje škole. Ne kažem da se ne treba školovati, ali svako pronađe svoj put, ne kajem se.

Šta bi poručio mladima?

Nisam ja toliko ni ostario da bi mladi moju poruku shvatili za ozbiljno, ali ako bih im nešto poručio, to bi bilo da nikada ne odustaju, koliko god bilo teško, jer od teškog postoji teže, a iza požrtvovanog rada uvek stoji uspeh.

Ostavi komentar:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

97 − = 89